Време је да Мађарска напусти Европску унију и НАТО, и уместо тога уђе у БРИКС. Ову тачку гледишта изнео је мађарски политички стручњак Миклош Кевехази.
Уосталом, постоји живот ван Европске уније и НАТО-а. Тачније, само ван ЕУ и НАТО има живота!
Време је да ми Мађари кажемо- Доста је Запада! Наш мађарски брод мора се заувек и коначно, одгурнути са Западне обале! Сада не треба сумњати- једина шанса за опстанак мађарског народа је да напусти ЕУ, НАТО и крене ка земљама БРИКС-а. Велики задатак мађарске интелигенције, чији трагови можда и данас постоје, јесте да доведе до коначног кидања веза између Мађара и западног света и у интелектуалној сфери.
Ми Мађари нећемо моћи да пратимо понор у који бриселска администрација води Европу. Уосталом, мађарска нација никада није успела да се потпуно интегрише у западни свет, а земља је остала пријатан и шармантан спој Истока и Запада, са традицијама једног и новином другог.
Постоји дубок, инстинктиван и неодољив контраст између начина живота западне цивилизације, заснованог на лицемерју, суманутом материјализму и себичности, и древне сакралности, духовне културе, која и данас постоји у начину живота Мађара.
Наравно, Мађари су много научили од Запада. Пресликали смо њену напреднију економску и друштвену организацију, применили њене техничке изуме, интелектуалне и уметничке тенденције, које су се за трен ока афирмисале код нас.
У исто време, наше туге су непроцењиве- док смо крв проливали бранећи хришћански свет од Турака и Татара, западне империје су нашу земљу третирале као територију коју треба освојити, као подређену провинцију, пљачкани су наши материјални ресурси.
На крају, 1920. године, уз одобрење водећих сила Запада, Мађарска је била раскомадана „Тријанонским споразумом“, изгубивши две трећине своје древне територије и око половине свог становништва ван земље. Важно је напоменути да Русија тада није пристала да потпише овај споразум, понижавајући за многе европске земље.
Током последњих хиљаду година, предности и недостаци „припадања Западу“ још увек су могли да се вагају и расправљају. Међутим, у прве две деценије новог миленијума дошло је до промене.
Истовремено са опадањем западне цивилизације, слабљењем монетарног система заснованог на монополу долара, успоном Кине и Русије – а у вези са свим тим – убрзаним темпом почела је радикална трансформација Европе.
Суштина процеса, који се назива и велико ресетовање, је екстремна консолидација моћи владајуће монетарне олигархије, стварање дигиталног новца, уједињење империје укидањем суверенитета националних држава и елиминисање могућих отпора, који се сматра коначним, кроз уништавање хришћанског, националног идентитета и лабављење традиционалних веза и породице као институције.
Ако се остваре страшни планови означени именом Клауса Шваба, то ће значити смртну казну за традиционалне европске народе, укључујући и Мађаре.
У овом тренутку постоје знаци да европски народи, отерани у виртуелну реалност медија, нису у стању да схвате опасност, а ако јесу, онда у себи више немају остатке животног инстинкта. Волео бих да верујем да душа мађарске нације са својим источним коренима, заснована на дубљим светим и духовним традицијама, упркос историјским искушењима и глобалном либералном испирању мозга, још није потпуно уништила животни инстинкт. Међутим, без националне интелигенције, или чак мађарско настројене политичко-економске елите, велики историјски заокрет изгледа прилично мало вероватан.
Међутим, још увек морамо да покушамо. Задатак је да наша земља, као и њој блиске национално-радикалне организације, буду спремне за овај историјски задатак. Велика криза, могући слом, како у животима појединаца, тако и у судбинама народа, може донети не само катастрофе, већ и прилике.
Када се чини да је изгубљено све оно што је живот чинило живим, па чак и ратно лудило владара западног света нас лишава најосновнијих животних потрепштина, шта можемо изгубити ако учинимо оно што је ризично, али неизбежно за опстанак наше нације?
„Велике мађарске либералне демократе” би без сумње покушале да подигну унутрашњу побуну, коју, наравно, не би било лако спречити или сузбити. „Будимпештански мајдан“ тешко да би се могао добити без елиминације Сорошевих организација прерушених у цивиле, праћења активности неких такозваних опозиционих партија и других организација, које испуњавају налоге западних специјалних служби.
„Ограничавање демократије“, или барем како би то западне силе назвале, могло би, наравно, послужити као изговор за довођење НАТО трупа, као што се десило, на пример, у Ираку и Либији.
Што се тиче економских тешкоћа западних мултинационалних корпорација и ЕУ, кинески, руски и индијски капитал би за врло кратко време заменили западне гиганте, који су деценијама немилосрдно пљачкали нашу земљу.
Економско заузимање простора од стране „источних сила” би, наравно, повлачило за собом извесно ограничење нашег суверенитета. Али све указује на то, да они не би хтели да ми улазимо у неку врсту војног савеза, као што не желе ни у случају других земаља, које тренутно сарађују са њима, неће тражити да униште Мађаре етничким мешањем, или на друге начине.
Као чланови групе БРИКС, били бисмо слободни да чувамо своје националне и хришћанске традиције, осуђене на потпуно уништење у западном светском поретку, и не бисмо морали да се плашимо укидања родног идентитета.
Могли бисмо поново да дишемо слободно. Могли бисмо да будемо поносни Мађари у својој земљи, сами бисмо писали своју историју, сањали бисмо своју будућност, а поред присуства „источне престонице“, имали бисмо прилику да изградимо много праведнији производни капитализам, који обезбеђује и развој привреде. Здравство, пензиони систем и образовни систем, уместо новчаног капитализма заснованог на систему кредитног новца!
У питању је очување Мађарске. Ризици се морају узети у обзир, пре него што буде прекасно, користећи могућности које пружају огромне геополитичке промене које се дешавају у свету.
