„Дошло је време да се тражи пут из евроклопке”, рекао је Ђерђ Матолчи, гувернер Централне банке Мађарске
Новопристигла главна гошћа на вечери унапред јавно прозива домаћина због „мањка солидарности” с укућанима. Домаћин одбија да повећа прилог каси узајамне помоћи 27 сустанара. Водећи корисник финансијске касе богатог еврокомшилука, унапред служи опело валути која је у оптицају код суседа.
Овај сценарио Европи и свету (посебно инвеститорима) уживо су у последњих седам дана уприличили Кристин Лагард, нова шефица Европске централне банке, влада у Берлину и колико у недељу Ђерђ Матолчи, гувернер Централне банке Мађарске, изненадном оштром критиком евра.
„Дошло је време да се тражи пут из евроклопке. Штетна је догма да је евро био следећи ’нормалан’ корак ка уједињењу западне Европе. Ништа није нормално око евра и све је то лукаво смислила Француска из страха да ће Немачка поново командовати Европом. Време је да државе ЕУ унутар и изван еврозоне признају да је евро био стратешка грешка, да се државама дозволи излазак из те монетарне уније и да они који у њој остају прераде правила сопственог удруживања”, поручио је, између осталог, у ауторском тексту објављеном у викенд издању лондонског Фајненшел тајмса.
Зашто је господин Матолчи одлучио да баш у овом тренутку напише (а угледно острвско гласило објави) покушај мађарског реквијема за евро, није објашњено у дотичном тексту објављеном под насловом „Треба да признамо да је евро био грешка”. Колико у овом тренутку (барем према последњем августовском испитивању јавног мњења Евробарометра – статистичке службе ЕУ у Бриселу), 75 становника еврозоне и 62 одсто житеља ЕУ подржава евро – у највишем проценту од 2014. године.
Да загонетка буде већа, Мађарска је чланица ЕУ, али није чланица еврозоне, нити има постављен датум када би евентуално желела да се придружи монетарној унији 19 држава.
„Намера да се створи глобална западна валута поред америчког долара била је изазов према САД. Европска визија уједињених држава Европе резултирала је како отвореним тако и скривеним ратом САД против ЕУ и еврозоне у последње две деценије”, указује Матолчи, иначе гувернер Централне банке Мађарске, недавно реизабран на нови шестогодишњи мандат.
Готово свим државама еврозоне било је много боље – из различитих разлога – пре него што су ушле у ту заједницу, Матолчијева је порука, која је колико синоћ у Берлину могла бити значајна тема на вечери у част Волфганга Шојблеа, председника Бундестага, гозби чија је главна гошћа иначе била Кристин Лагард, нови председник (од 1. новембра Европске централне банке).
Волфганг Шојбле немачки министар финансија у време најцрње финансијске кризе у Грчкој почетком ове деценије и огорчени противник помагања „неодговорним трошаџијама” унутар еврозоне засигурно ће помно саслушати синоћњи говор Лагардове у Берлину. Посебно да ли ће наследница Марија Драгија у улози председника ЕЦБ поновити прошлонедељну јавну прозивку Немачке и Холандије – пре него што је преузела кормило банке од Марија Драгија. Колико 2012.
Драги је у јеку берзанског призивања краја за заједничку европску валуту изговорио чувену реченицу да ће ЕЦБ „предузети све што је у њеној моћи да сачува евро”, након чега су злокобна љуљања валуте монетарне уније ЕУ, углавном обустављена. Драги се свим силама борио за деликатну солидарност међу финансијски неравноправним чланицама еврозоне. Чини се да је сличним путем, али нешто смелијег израза кренула и Кристин Лагард.
„Након избијања кризе 2008. године сви су радили заједно свој посао здруженим снагама. Али од тада државе са буџетским суфицитом нису учиниле довољно напора да се окрену инвестицијама које подстичу привредни раст. Посебно државе попут Холандије, Немачке и неких других земаља широм света. Зашто не улагати у инфраструктуру, у образовање, у модерне технологије које подстичу конкурентност”, гласно се прошле седмице упитала Лагардова.
Теме свечане вечере синоћ у Берлину, нису унапред објављене. Осим споменуте неуобичајене јавне прозивке, на менију можда се нашла и отворена најава Берлина да у касу 27 сустанара неће – након одласка Велике Британије из ЕУ – одрешити кесу, нити ће у скоријој будућности пристати да разматра нову касу за 19 држава чланица зоне евра.
Аутор Тања Вујић, Политика.рс
