* Циљ да БДП Србије расте три или више одсто ове године вероватно недостижан јер би након лошег првог полугодишта у другом делу године био потребан раст од скоро пет одсто
* Са растом од три одсто смо осуђени на европско зачеље по развијености, каже Љубомир Маџар
Од привредног раста од три (или више) одсто у 2017. години како је најављивано почетком ове године, по свему судећи нема ништа.
Економисти и банкари углавном тврде да би и 2,5 одсто било добро, док се рецимо Народна банка Србије, раније позната по конзервативним проценама, држи своје пројекције од три одсто, чак и ако то значи да би, према њиховим рачуницама, у другој половини године раст требало да износи 4,5 до пет одсто.
На представљању Извештаја о инфлацији у НБС су признали да постоје већи ризици да раст буде испод три одсто, него преко, али и да “90 одсто економије одлично ради”.
У првом кварталу ове године привредни раст је износио 1,2 одсто за шта је пре свега окривљена хладна зима, док је у реалности жестоко подбацила производња електричне енергије. Тада су представници власти говорили да је у наредна три квартала потребан раст од око три одсто што је сасвим достижно. У другом кварталу, како је недавно саопштио Републички завод за статистику забележен је раст БДП-а од свега 1,3 одсто, па је сада за достизање оних три одсто потребно да у другој половини године привреда расте близу пет одсто. Економиста Љубомир Маџар сматра да је могућност да раст од 1,2 одсто у првом полугодишту скочи на пет одсто у другом равна научној фантастици.
“То је стопа раста коју нисмо одавно нисмо имали. Сада ситуација не изгледа обећавајуће, а ако на то додамо лошу пољопривредну годину која ће жестоко подбацити због суше и невремена. Не треба очекивати раст од три одсто, мада је и почетком године када је постављена била преамбициозна и без реалних основа”, истиче Маџар.
Према његовим речима, наше инвестиције у великој мери зависе од страних директних инвестиција које су “непредвидива и нестална категорија, тако да наш концепт раста виси о врбовом клину”. Маџар истиче и да је неразвијеним земљама као што је Србија потребан дугорочни раст од најмање пет одсто како би се почели приближавати развијенијим земљама, а “са три одсто смо осуђени на европско зачеље”.
Сличну оцену дао је и Михаило Црнобрња, професор на ФЕФА-и, коме се чини да је три одсто “готово немогуће”.
“Пројекција за пољопривредну производњу је веома неповољна, а Фијат је дефинитивно успорио производњу и извоз. Ови фактори чине раст од три одсто готово немогућим”, сматра Црнобрња.
Подбачајем у другом кварталу изненађени су и банкари. Ерсте банка у својој анализи кредитног и привредног раста напомиње да је прелиминарна процена међугодишњег раста БДП-а у другом кварталу од 1,3 одсто изазвала “изненађење пошто су стандардни краткорочни индикатори
указивали на боље резултате. Детаљи ће бити објављени 31. августа и очекујемо да ће бројке показати да су ови резултати углавном резултат суше која је задала јак ударац пољопривредној производњи”.
Раније је утврђено да ће жетва пшенице бити за 20 одсто мања него прошле године, а постоје индиције да би производња овса, поврћа и сточне хране могло да буде смањена за око 30 до 40 одсто. Удео пољопривреде у бруто додатој вредности је осам до 10 одсто, а у део у извозу шест одсто, тако да лоша пољопривредна сезона може значајно да се одрази на резултат српске економије.
“Очекујемо одређено убрзање раста у другој половини године, али уколико не дође до промене прелиминарне процене навише, могли бисмо и додатно да снизимо нашу пројекцију испод тренутних 2,5 одсто на међугодишњем нивоу”, саопштавају из Ерсте банке.
Неколико дана раније и Адико банка је изнела своју процену да ће привредни раст у 2017. износити 2,5 одсто.
Позитивно је да је економском расту допринео раст индустрије од 3,1 одсто у оквиру ког је прерађивачка индустрија остварила раст од 3,8 одсто. Још позитивније је да је тај раст повукло 80 одсто индустријских грана. С друге стране, снабдевање електричном енергијом је и у другом кварталу смањено за 6,2 одсто у односу на исти период прошле године, мада је то успоравање пада који је у првом кварталу износио чак 14,5 одсто.
Јуриј Бајец, професор на Економском факултету у Београду се слаже да ће до три одсто бити веома тешко доћи, као и да нас успоравање раста (у прошлој години привредни раст је износио 2,8 одсто) сврстава у групу земаља са успореним развојем.
“Треба рећи да је разлика између два и три одсто БДП-а око 360-370 милиона евра. Код нас је у последње време акценат стављен на раст БДП-а али има и других важних показатеља. Ту је питање прерасподеле јер је у Србији велика неједнакост у дохоцима. Доњих 20 одсто има девет пута мање дохотке од горњих 20 одсто популације. Може се ваљана економска политика водити и са растом од два одсто. Истина лакше је када је већи раст и већи ниво БДП-а”, сматра Бајец.
Тешко до нивоа страних инвестиција из 2016.
Централна банка је саопштила и да су стране директне инвестиције у другом кварталу износиле 487 милиона евра што за полугодиште износи 992 милиона евра. Ипак, економисти су скептични према изгледима за прилив СДИ до краја године, па Михаило Црнобрња оцењује да ће стране директне инвестиције тешко достићи прошлогодишњих 1,8 милијарди евра и да је ближе нивоу од 1,5 милијарде евра.
“Ова влада се доста трудила око привлачења страних инвестиција, али ја бих као економиста радије видео стимулисање домаћих инвестиција, не само да би повећали запосленост, већ и да би зауставили одлив мозгова”, каже он.
Професор на Економском факултету у Београду Дејан Шошкић сматра да је узрок ниском привредном расту Србије низак укупан ниво инвестиција.
“Нама је потребно пуно више инвестиција за веће стопе раста. Инвестиције су прошле године биле на нивоу 18 -19 одсто БДП-а док је просек региона, али и глобално 23 одсто БДП-а. За привлачење страних инвестиција, али и за више домаћих инвестиција потребна добра пословна клима и развијен финансијски систем и још много тога. Наравно, потребно је и да се више улаже капиталних инвестиција из буџета у инфраструктуру”, оцењује Шошкић.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
фото: Медија центар
