Мафија зајашила власт

Душан Давидовић, криминолог с Института за криминолошка и социолошка истраживања, каже да по све учесталијим суровим обрачунима мафијашких кланова Србија поново подсећа на злокобне деведесете године прошлог века. Без лажне “политичке коректности” која криминалце титулише са “господин”, Давидовић за “Вести” анализира последње догађаје који су преплавили црне хронике и насловнице српских новина.

Да ли треба да смо изненађени што су фудбалери и кошаркаши Партизана носили мајице са ликом убијеног Александра Станковића, једног од вођа навијача, али и правоснажно осуђеног нарко-дилера?
– Нормална људска реакција била би да се саблазни када тако нешто види. Али, када критички гледамо на нашу стварност, онда и не треба да се чудимо што су и фудбалери и кошаркаши носили те мајице. То говори о томе да су спортски клубови, да је спорт који је наводно под окриљем Министарства за спорт и омладину, у канџама криминалаца, интересних група у клубовима које су везане за криминалце, а који су опет вође навијача и који злоупотребљавају ту позицију, уцењујући управе клубова.

Ко је уопште Станковић, видели смо велики број читуља у новинама, па и од управе Партизана?
– Он је познат као ефемерни тип са Врачара. Служио је за потцењивање: “А, то је онај Сале Мутави.” Особа која је платила главом, не само због сукоба нарко-кланова и предоминације црногорске мафије, него се иза те ликвидације крију и сукоби око једне огромне инвестиције – изградње новог стадиона у Београду.

Чињенице су да Станковић није одлежао затворску казну иако је правоснажно осуђен за диловање дроге, да није одговарао због напада на припадника обезбеђења Партизана, што за премијера то није било спорно јер “пуштен је онај који никога није пипнуо”, док је он пред камером, након тог силеџијства, показао средњи прст. Зар све то не говори да је био убеђен да му нико ништа не може јер има моћне заштитнике?
– Апсолутно. Изјава премијера нам говори и да представници власти користе сваки моменат да изврну стварност. То истовремено говори да власт мисли да су грађани глупи и да ће у сваку њихову лаж и демагогију да поверују. Видимо то и на примеру рушења у Савамали. Иако је и сам премијер указао да је за тај чин одговоран неко из врха градских власти, ништа се толико месеци не дешава. Значи, порука је – ради са овим народом како хоћеш, шамарај га, обмањуј га и то ће проћи. За три дана – ником ништа!

Ко ту кога користи? Да ли криминалци инструментализују власт или власт користи криминалце за неке своје циљеве?
– Власт је та која некога може да користи, односно, функционализује за остварење својих циљева. Али пошто представници власти уђу у пакт са криминалом, када се власт рукује са криминалцима, онда су ушли у врзино коло из којег је веома тешко изаћи. Осим на начин да се ликвидирају они који знају шта су све радили када су ушли у дилове са криминалцима. Свака држава има мафију, али неке мафије имају своју државу. Као да се поново код нас та дефиниција окреће на један апсурдан начин. У Србији данас као да се враћа време деведесетих када је мафија имала своју државу.

У таквој ситуацији да ли уопште треба да се чудимо што се играчи плаше, па пристају да носе мајице с поруком која промовише криминал?
– Мафија се очигледно толико дрзнула, толико је зајашила ову власт, да не преза апсолутно ни од чега. Они се чак ругају целом народу, не само руководствима клубова. Не знам за кошаркаше, ту Небојша Човић вуче главне конце, али што се тиче фудбалера, они су као деца која морају да слушају своје менаџере. Они уопште не одлучују о својој судбини, продају их буквално као робу.

Недавно је објављено истраживање које указује да грађани не верују у борбу против корупције. Ко је у том ланцу најрањивија карика полиција- тужилаштво-суд или све иде од главе, од политичара?
– Од политике, наравно. Видели сте да када се формира нова влада, да се највише борбе води око Министарства унутрашњих послова.

Зашто?
– Зато што је из те позиције могућа контрола целог друштва. Полиција увек има начина да учини оно што власт жели – да некога компромитује, уцени, да му подметне афере. Полиција је та којој политичари кажу: “Не дирај то, то стави у фиоку, а ако се неко буни, не брини, сменићемо га.”

После наводног покушаја државног удара у Црној Гори постоје међусобне оптужбе ко увози криминал и нарушава безбедност – Срби Црној Гори, или Црногорци Србији?
– Црногорска мафија је брутална, она је много агресивнија од ове, ајде да кажем, домаће. Једно време је овде владала босанска мафија, и онда је било мирније. Међутим, променама у МУП-у је дошло до доминације црногорске мафије и све агресивнијих испада у граду иза којих можемо да закључимо да се води обрачун нарко-мафије, мада ту није само нарко-мафија у питању, већ и утеривачи дугова, грађевинска мафија која је такође јака и раширена.

Ми добијамо уверавања од министра Стефановића да је смањена стопа криминала?
– Министар каже смањили смо криминал за 17 одсто, али не каже на основу које статистике, јер Србија нема статистику криминалитета. Бројке на које се позива министар су бројке које он добија из полиције. Али, ви имате статистику тужилаштва и судства. Рецимо, полиција ухапси 100 људи данас, то дође код тужилаштва који одбаци 50 кривичних пријава као неосноване, а онда од оних које буду процесуиране, 12 буде и пресуђено. Страшно је велики проблем у Србији и тамна бројка криминалитета, то су кривична дела која су почињена, а која никада нису пријављена. Свака полиција држи неке случајеве по фиокама и у датом тренутку их активира.