После интервјуа са француским новинаром Пјером Пеаном, “Вести” ексклузивно доносе изводе из поглавља “Иза кулиса француске политике” из његове књиге “Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу”, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.

Пеан пише о томе како је француска контраобавештајна служба помагала ОВК за време бомбардовања СРЈ у навођењу авиона НАТО-а на српске циљеве, како су француски агенти извлачили са Косова у Француску припаднике будуће Тачијеве личне гарде, како је шеф те операције примио одликовање од председника Ширака, носећи лажне бркове, како се све то догађало у време шефовања генерала Рондоа, личног пријатеља Анте Готовине и како француска војска и војна обавештајна служба о свему томе уопште нису биле обавештаване. Дошавши на Косово нашли су се на мети ОВК-а. У свакој другој држави европске “квинте” ангажоване на Балкану ови детаљи изазвали би скандал – у Француској су изазвали сложно ћутање.

Арно Данжан је мање категоричан од Лоренција када је реч о трговини органима: “Можда је трговина органима постојала, не знам ништа о томе. Тешко ми је да у то поверујем, али замерио бих себи да нисам то приметио.”

Он каже да у сваком случају ништа о томе није знао док је још био активан (у контраобавештајној служби). Када је реч о везама Тачија са мафијом, он остаје сумњичав, иако је подозревао да су шефови (ОВК) долазили до новца преко мутних послова. “Нисмо имали илузија. Наш посао није био да истражујемо те ствари. Колико ја знам, било је само гласина, о илегалној трговини.”

Када је реч о сведоку број 1, лекару који је вршио једну операцију, који се 2012. године представио правосудним властима у Србији и чије смо сведочење делимично пренели на почетку ове књиге, Данжан тврди да “чак и у Србији нико у то не верује”, да већина мисли да је то “монтажа српских служби. Јаки су у томе, знате…” Данжан такође не верује ни у наводе из извештаја Дика Мартија.

После сусрета у центру Клебер, крајем фебруара 1999. године, француска контраобавештајна служба (ДГСЕ) удвостручила је напоре да помогне ОВК и Тачија. На сто Оливијеа Шрамека, директора кабинета председника владе на потписивање је стигла посебна процедура (ДДА) како би били деблокирани потребни фондови за помоћ Француске побуњеничком покрету. Две екипе из службе Акције (СА) послате су на терен како би помагале и обучавале припаднике ОВК-а.

Прву мисију је водио агент Рајнер. Налазећи се за време бомбардовања поред припадника ОВК-а, припадници СА који су имали шифроване сателитске телефоне бавили су се обавештајним послом. Они су обезбеђивали везе између ОВК-а и НАТО-а, обавештавали о положајима, ситуацији на терену и означавали мете. Такође, припадници СА обучавали су припаднике ОВК-а у одбрамбеним и борбеним техникама. Лоренци тврди да се Француска супротставила да им испоручи оружје.

“После Клебера ми се више не растајемо од Тачија. Постали смо веома блиски. Пријатељи… За време рата у више наврата смо били на Косову где се вратио. Више пута смо организовали његово извлачење са Косова како би дошао у Париз на разговоре у Министарство спољних послова са Ерером и у Министарство одбране.

* О чему су били ти разговори?
* – О француској помоћи ОВК и о размерама те помоћи. Почели су да причају о трансформацији чланова ОВК-а после рата…

У исто време Лезие, један други припадник СА контраобавештајне службе ДГСЕ, добија у задатак једну другу мисију која тражи велике техничке и људске снаге: успоставити телесну гарду од тридесетак људи за Хашима Тачија. Око дванаест агената ДГСЕ ради под руководством Лезијеа. Прво да би се утврдио програм обуке која треба да се одвија у Француској у Серкоту, у падобранском центру за специјалну обуку (ЦПЕС), који је подређен ДГСЕ.

За обуку која ће трајати два месеца ангажовани су агенти из Серкота, специјализовани за тајне акције и двојица из специјалних снага у Перпињану. Једна екипа инструктора предвиђена је како би косовске Албанце обучавала у гађању, телесном обезбеђивању на улици, усред гомиле људи, у конвоју, као и у дезактивирању експлозивних направа.

Саговорник Рамуш

Лезие ступа у контакт са војним руководством ОВК-а. Он је већ долазио на Косово и у Албанију претходне године. У пролеће 1999. године његово путовање почиње у Тирани. Тешко је заказати састанке, јер је Косово под бомбама НАТО-а. Приликом другог путовања креће на Косово једним џипом, али мора да пређе границу пешке и сатима затим пешачи све док по њега није дошао један други џип који га доводи пред косовске Албанце обучене као гериљероси у логору у којем се налази Рамуш Харадинај. Он – Рамуш Харадинај, биће његов саговорник.

Превела и приредила: Наташа Јокић

Вести