Легитимност и корени „транспарентне транзиције“ Србије у депонију отпада Европске Заједнице.

Уставом гарантована једнакост и равноправност грађана Републике постоји само у домену теорије. Реално стање јасно показује да су Срби у матичној држави сведени на грађане трећег реда.

Магичне речи ИПАП, инклузија и споразум о реадмисији нису само незанимљиви термини, већ сигнал за узбуну. НАТО ђаци на власти у Србији као свој примарни циљ имају реализацију НАТО агенде – издају брендирану као „процес евро интеграција“.

Споразум о реадмисији из септембра 2007-е дао је легитимност „транспарентној транзицији“ државе у сметлиште ЕЗ. Потписаним документом, херцеговац Драшковић и босанац Тадић претворили су Србију у чудну мешавину санитарног кордона, отпадне депоније и јефтиног куплераја.

Реадмисија подразумева прихватање – без посебних формалности:

„било које лице које не испуњава услове за боравак на територији државе (ЕЗ)“ – споразум о реадмисији, 2-1

Све што је потребно за депоновање непожељних мигранта из ЕЗ у Србију је „могућност претпоставке да је то лице држављанин Србије“. Довољна је само претпоставка – у виду фикције, да Немачка и друге чланице очисте своје државе депонујући мигранте у Србију.

Србија је дужна да прихвати и супружнике, као и невенчану децу горенаведених – без обзира на њихово место рођења или матичну државу.

Врхунац перверзије реадмисије се најбоље види на члану 3-1, по коме је Србија дужна да прихвати:

„било ког држављанина треће земље – или лице без држављанства, за које је могуће претпоставити да је прешло границу Србије у транзиту“

Потписаним споразумом, држава је у обавези да прими и сва лица рођена – или за које се претпоставља да су рођени, на територији бивше СФРЈ. Преведено на језик обичних грађана, свако за кога се претпостави – аутоматски постаје легални грађанин Републике, са држављанством Србије и обавезом издржавања од стране државног буџета.

Стотине хиљада непожељних миграната, не само из Немачке и ЕЗ, већ из целе бивше СФРЈ биће депортовани у Србију. Приоритетни циљ европских фондова и донација било је управо уписивање у матичне књиге рођених, чиме депортовани Цигани из целе Европе постају пуноправни грађани Републике Србије.

„регион Централне Србије – Шумадија и Поморавље, предвиђени су за постепено пребацивање из ЕУ депортоване ромске популације без држављанства, ромске популације са КиМ, као и из других република бивше СФРЈ“ – Биљана Ђоровић, Печат

Према последњем попису из 2011-е године, у Србији је живело 147,604 Цигана – или Рома. Незваничне пројекције предвиђају да ће бројка до краја деценије достићи милион особа.

Трансформација Србије у санитарни кордон ЕЗ подразумева и пријем нових милион миграната из блиско-источне регије и Африке током наредних година. Потврда тога је „препорука“ амбасадора ЕЗ да Србија изгради велике центре за прихват миграната.

Решење азилантске поплаве, Европа види у „српској брани“ – додатно осигураном изградњом 174 километра зида на граници са Мађарском. Жртве америчких „хуманитарних интервенција“ у Ираку, Сирији, Авганистану и Африци ће своје уточиште пронаћи у Србији, као колатералној штети погрешне државне политике.

За милионску колону избеглица из држава захваћених ратом и епидемијом еболе, Србије није никакав „транзит“, већ крајње одредиште. Европа ће свој мир платити кроз фондове за помоћ имигрантима, а када донације пресуше, сав терет финансирања пашће на грађане Србије и све празнији буџет.

Србија као држава чији грађани – чак и буквално, умиру од глади зато што немају за хлеб, налази довољно новца за финансирање увоза имиграната. Сваки азилант има обезбеђен смештај, одећу, обућу, три оброка дневно и џепарац од 10 евра – свакога дана.

Потписаним споразумима, држава је у обавези да својим новим становницима обезбеди бесплатну здравствену негу и – такође бесплатно школовање. Споразуми омогућавају азилантима не само све привилегије, већ и заштићеност од почињених кривичних дела. Крађе, пљачке и отимачине се према правилнику УНХЦР третирају „жељом за опстанак“, без икакве законске казне.

Следећи услов у преговорима са ЕЗ, доноси нову магичну реч – интеграција, која је праћена одговарајућим запошљењем. Саветница за интеграцију наших нових државаљана, поглавље 23 преговора са ЕЗ условљава запошљавањем Цигана (Рома).

Један од кључних циљева ИПАП споразума брендиран је као „политика инклузије Рома“, са посебним освртом на смањење сиромаштва – код Рома. Смањење сиромаштва и људска права оригиналних становника Србије нису циљ ниједне агенде нити акционог плана.

Куриозитет ИПАП споразума су ингеренције НАТО пакта за спровођење њихове интеграције и „инклузије“. Слобода кретања грађана Републике, као и заштита људских и мањинских права су такође одговорност хуманитарне мисије НАТО у Србији.

Светски дан избеглица – 20 јун, Србија је дочекала са 35,295 тражилаца азила, од којих сваки добија 10 евра џепарца дневно. Према званичним подацима, 618,000 избеглица Србија је већ примила током рата у бившој СФРЈ, а 203,000 лица је под категоријом „интерно расељени“ – протерани са Косова и Метохије након НАТО окупације.

Колико год било оправдано да се 821,000 прогнаних из бивше државе помогне решавањем стамбених питања и запошљењем, за третирање жртава НАТО авантура нема оправдања. Србија се налази пред финансијским колапсом, привредни раст је мисаона именица, а производња се свела на домен научне фантастике.

Све лошији животни стандарт грађана биће додатно оптерећен финансирањем изградње кућа и поклањањем станова новом таласу придошлица. Пројекти какав је „направимо дом заједно“ су иницирани и почетно финансирани од ЕЗ, али крајње финансирање пада на терет самих грађана.

Изградња кућа, поклањање станова, њихово опремање, привилегије бесплатне здравствене неге и школовања, биће додатно проширене и – привилегованим запошљавањем. Друштвена предузећа, која се већ налазе на буџетским „инекцијама“ имаће обавезу приоритетног запошљвања увозних „грађана“, на штету оригиналних становника.

Држава у којој је сваки четврти грађанин на граници сиромаштва, са реално 40% радно способног становништва без запошљења успешно је свела оригиналне становнике на грађане трећег реда. Робови у својој матичној држави, са правима мањим од имиграната који Србију први пут види када у њој добије смештај, храну и 10 евра џепарца дневно.

НАТО ђацима који су на власти у Србији треба одати признање за етничко чишћење Србије од – Срба. Окупациони кланови политичара рођених у другим државама свој задатак спровођења НАТО агенде одрађују за Нобелову награду.

Грађанима Србије је остала утешна могућност да оду у Македонију на одмор, поцепају лична документа и уђу у Србију као имигранти. То је једини начин да се легално добије бесплатан смештај, три оброка дневно и џепарац од 10 евра, са добијањем куће или стана на поклон и привилегованим запошљавањем.

„Истина је некад екстремна – улепшавати је био би маркетинг“

——————————————————————————
Референце:
http://anon.in.rs/?p=1584
http://anon.in.rs/?p=2918
http://www.pecat.co.rs/2014/02/velika-seoba-roma-u-srbiju/
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/kolone-ocajnika-bauljaju-srbijom/
http://www.vaseljenska.com/drustvo/jos-jedan-uslov-za-eu-integracija-i-zaposljavanje-roma/
ipap.pdf readimisije.pdf
http://www.nspm.rs/hronika/sputnjik-usvajanjem-ipap-sporazuma-uspostavlja-se-najvisi-oblik-saradnje-srbije-i-nato-da-li-ce-ga-predsednik-i-potpisati.html