Магла око Београда на води или како се припрема највећа праоница прљавог новца у Европи!

Макета пројекта “Београд на води” откривена је уз присуство медија и високих државних званичника, у згради Београдске задруге. Иако су сви могли да виде како би Савамала требало да изгледа 2018. године, бројни послови око пројекта “Београд на води” и даље су непознати и нејасни попут садржине уговора са арапским партнерима, али и вредности капитала које улаже Србија.

За сада је само сигурно да ће без учешћа стручне и остале јавности бити промењен Генерални урбанистички план и друге законске одредбе које потенцијално могу бити штетне.

Презентовањем 3Д макете у згради Београдске задруге грађани од петка, 27. јуна могу да после вишемесечних најава коначно виде нешто више од тв прилога о пројекту Београд на води.

“Ова зграда није само макета, погледајте околину то изгледа као музејски експонат. Изглед Карађорђеве улице промењен је овом зградом, а наш план је да променимо овај део града и лице Србије које треба да изгледа лепо и чисто као ова зграда”, рекао је Александар Вучић. 

Овај урбанистички пројекат број један у Србији процењен на три милијарде долара, уз 1,8 милиона квадратних метара пословног и стамбеног простора помиње се од изборне кампање 2012. године. Интензивно је експлоатисан и пред овогодишње изборе, али и даље се о самом пројекту и начину спровођења мало знало.

Упркос обећањима, а према до сада познатом, извесно је да ће већина процеса бити нетранспарентна, било да се ради о правном, финансијском или урбанистичком делу пројекта “Београд на води”.

Подсетимо, 2012. године тадашњи кандидат за градоначелника Београда Александар Вучић изјавио је да ће у случају реализације бити поштована тендерска процедура односно јавно надметање.

Тада је тврдио да би се пројекат реализовао без задуживања, само уз трошкове од 125 милиона евра за комунално уређење, али да би „граду од такси за грађевинско земљиште требало да остане 451 милион евра“.

Вучић је тада тврдио и да постоји велики број инвеститора који су заинтересовани за учешће у пројекту, али да о томе не може детаљније да говори јер ће сви морати да прођу тендерску процедуру.

Две године касније, ствари су се промениле. Оптимизам је током предизборне кампање остао присутан. Подсетимо, најављивано је да ће овај пројекат бити замајац српске првреде, запослити 200.000 људи и комплетну грађевинску индустрију чиме би у највећој мери решио проблем незапослености, а Србији донео профит. Ишло се толико у детаље па су изношене тврдње колико ће апартмана бити продато првог дана, одакле ће бити купци, као и где ће се налазити зграда Опере.

Међутим, чињеница је да поменутих бројних инвеститора више нема, планирани трошкови нису познати, а од јавног надметања и учешћа стручне и заинтересоване јавности се одустало

“Читав посао се обавља без јавног конкурса. Сви прописи донесени у последњих неколико месеци служе само да се направи правни оквир који ће инвеститору омогућити да оствари профит. Било је спорадичних контаката између представника власти који стоје иза Београда на води и архитеката, али пројекат ових размера захтева много озбиљнију јавну дискусију на којој ће моћи да се чују аргументи стручне јавности и грађана” изјавио је на трибини поводом Београда на води Иван Рашковић из Друштва архитеката Београда. –

У априлу је због Београда на води укинута Студија високих објеката.

Недавним иницирањем промене Генералног урбанистичког плана (ГУП) Београда од стране скупстине Града предвиђено је неколико измена које се директно тичу Савамале, где је планиран Београд на води.

Променом је предвиђено да се избришу ставови који се односе на обавезу међународног конкурса за уређење Савског амфитетара, као и јединственом приступу уређења обе обале Саве.

“Брисати ставове 1., 4., 5. и поднаслов „Карађорђева“ који гласе: „Територија Савског амфитеатра и дела новобеоградског центра са друге стране реке се у почетној фази јединствено решавају, као будући градски центар највишег ранга, путем међународног конкурса, како би се успоставила логична визуелна и контекстуална веза између потеза јавних простора београдске и новобеоградске стране, без обзира на различите могућности и касније независне фазе реализације и посебне конкурсе у два дела будућег центра”
Предлог измене ГУП 

У Транспарентности Србија сматрају да ово решење није добро пошто се кроз међународни конкурс очигледно може доћи до квалитетнијих решења, него у случају да се такав конкурс не организује. 

“Потреба Републике, Града и градских општина је да сваки део града буде што лепше и функционалније уређен. Укидање већ постојеће обавезе организовања конкурса ни на који начин не може допринети остваривању циља. Напротив, оно доносиоце одлуке трајно лишава могућности да између више понуђених решења одаберу оно које ће на најбољи начин задовољити потребе Републике, Града и градских општина.”, наводи се у примедбама ове организације на измене ГУП-а. 

Избегавање конкурса потврђено је додавањем члана у поглављу „12.2.3 Подручја за обавезну примену посебних инструмената разраде и спровођења Генералног плана“, који гласи:

„Уколико Влада Републике Србије утврди неку од напред наведених локација као локацију од значаја за Републику Србију, за такву локацију није обавезна израда конкурса.“

О овим предлозима Скупштина Београда ће одлучивати 22. јула, али извесно је да ће до измена ГУП-а доћи с обзиром на однос снага у Скупштини града, чиме би на снази добио и Споразум о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата потписан 17. фебруара 2013. године и ратификован у Народној скупштини 15. марта 2013. године.

Потписивањем међудржавног споразума омогућава се непримењивање Закона о Јавно приватним партнерствима (члан 3 став 2) у коме се наводи да се “Закон не примењује ако би се то партнерство заснивало на међународним уговорима које је Република Србија закључила са једном или више држава ради заједничког спровођења или коришћења пројеката;”

На тај начин се још једном прескаче одредница да се избор партнера врши као код јавних набавки – конкурсом и избором најбоље понуде.

Осим избора партнера, међудржавни споразум омогућава избегавање бројних обавеза прописаних Законом о ЈПП као што су:

“Израда пословног плана који укључује услове ЈПП, процену трошкова и анализу добијене вредности у односу на уложена средства, спецификације о финансијској прихватљивости ЈПП за јавно тело, спецификације у погледу финансирања пројекта и расположивост средстава, планирану расподелу ризика, затим анализу економске ефикасности предложеног пројекта, врсте и износе средстава обезбеђења које треба да обезбеде партнери у пројекту, те механизме надзора над реализацијом уговора и спровођењем обавеза, што подразумева и редовно, шестомесечно извештавање”, наводи се у анализи Транспарентности Србија.

Влада, која је носилац пројекта је дан пред промоцију донела закључак о оснивању предузећа “Београд на води д.о.о.” које ће бити носилац овог посла. Ипак и овде постоји још једна непознаница, јер би према информацијама из кабинета премијера, за вођење посла требало да буде задужена заједничка фирма Игл хилс (Еагле хиллс). 

“Седиште фирме “Еагле хиллс” ће бити у Абу Дабију и Београду. То ће бити заједничка фирма Владе Србије и Владе Емирата. У Београду фирма још није регистрована, а то би требало да се обави до краја јуна.”

Ова у Београду још нерегистрована фирма је судећи према регистру Привредне комере Абу Дабија основана средином маја у Уједињеним Арапским Емиратима. Према доступним подацима Еагле хиллс интернатионал пропертиес основана је 14. маја 2014. године са почетним капиталом од 150 хиљада емиратских дирама, односно 30.000 евра и нема запослене. 

Истиномер.рс

фото: Оливер Бунић