Мајци је испао док га је дојила, а бави се политиком због мржње према СПС: Вучићеве изјаве које показују да је озбиљно болестан

Колики је тачно ниво лудила код човека који тренутно управља Србијом – можемо само да нагађамо. Надамо се да ће се једног дана појавити неки психијатар (или чак читав тим!) који ће наћи снаге да зарони у дубине Вучићевог ума и схвате шта тамо тачно није у реду.

До тада, одлучили смо да вас подсетимо на један интервју од пре осам година. У септембру 2010. године Александар Вучић је говорио о „свему по мало“ за ПРЕСС, а интервју вам преносимо у целости.

Можете га прочитати у наставку:

Александар Вучић се сећа како га је отац терао да једе покварену паштету, како се отровао лошим канадским вискијем славећи победу Звезде у Барију.

Заменик председника СНС Александар Вучић тренутно има само две функције у држави Србији. Осим што је други човек највеће опозиционе странке, он је и председник Боксерског клуба „Раднички“. Ипак, Вучић је један од најмоћнијих људи у Србији.

О његовом животу се доста тога зна. Био је пионирски првак Београда у шаху, одличан ђак и још бољи студент, најмлађи српски посланик, оженио са новинарком Ксенијом Јанковић, био је најмлађи министар у Влади Србије, генсек радикала… Зашто је баш такав и зашто никога не оставља равнодушним, Вучић покушава да објасни у исповести за Пресс.

– Постоји један догађај ког се ја не сећам јер сам био беба, али који су ми моји много пута препричавали… Док ме је мајка дојила, исклизнуо сам јој из наручја. Пао сам и слепоочницом ударио у шпиц фотеље. Кажу да је крв шикљала толико да су помислили да нема ништа од мене… Ипак, није ми било ништа. Наравно, тога се не сећам, мада можда се последице тек данас осећају…

Када је имао четири године доселио се у новобеоградске блокове где су он и његов млађи брат Андреј кренули да се боре за место у друштву. Постали су мангупи, али тај статус нису имали у кући где је тата Анђелко све држао под чврстом руком, док је мајка Ангелина по цео дан радила на РТС-у . Због једног искуства са строгим оцем и данас нерадо једе паштету.

– Имао сам седам година. Отац је поставио мене и Андреја да једемо паштету и то ону француску, у цреву, одвратну! То стварно нисмо волели, али није било циле-миле. Намаже он нама, пробамо, а оно грозно. Не може да се прогута. Ми не можемо, он не попушта. Траје дискусија и улази мајка, пита шта је проблем. Ја кажем: Тера нас да једемо паштету која је грозна… Мајка узме паштету и погледа, а њој рок прошао пре две године! Ипак, мој отац каже да то није ништа, намаже себи кришку и поједе нешто најодвратније што сам пробао у животу – присећа се Вучић.

Нисам отишао на матуру!

Родитељи су му све дозвољавали јер је био одличан ђак, али не и да иде са Звездом у Хрватску.

– Имао сам 14 година, рекао сам да ћу бити ту негде у крају, а заправо сам отишао у Загреб да гледам утакмицу Динамо – Звезда. Друга су времена била… Не могу ни да замислим да мој Данило сада нешто тако уради. Ни на матуру нисам отишао, морао сам у Никшић да гледам Звезду против Сутјеске. Сећам се да је садашњи председник Звезде Владан Лукић дао гол… – додаје Вучић.

Звезда је крива и за највеће Вучићево пијанство.

– Био сам у Барију 1991. године кад је Звезда постала европски шампион. Није се имало пара за скупо славље. Пио сам неки канадски виски, неки шпиритус, хтео сам да испаднем мангуп. Сипао сам и у себе и по себи! Зло ми је било, тада се нисам напио, отровао сам се! – присећа се Вучић.

На Правном факултету запамћен је као „десеткаш у року“, али га је политика омела да магистрира.

– Учио сам дан и ноћ, по 20 пута сам читао исту књигу. Памет за памет, али без рада нема ништа. Планирам да магистрирам, али стварно хоћу да то буде нешто посебно – каже Вучић.

Енглески језик учио је у Брајтону после факултета, а у Лондону је радио као продавац.

– Продавао сам све од игле до локомотиве. Најслађе ми је било када уђу наши људи, па мисле да их продавац не разуме…

По повратку кући, пробао је да ради као новинар и то на Палама.

– Сећам се да сам интервјуисао Караџића, а да сам са Младићем одиграо неку брзинску партију шаха на Палама. Занимљив је то посао, али сам исправно проценио да то није за мене, да има вас који сте много бољи.

После кратке новинарске каријере, Вучић се отиснуо у политичке воде. А где је политика, ту су и новинари, а и новинарке.

– Било је то 1995. Нико из СРС није могао да оде на дуел на Радио Индекс, па сам ја отишао на сучељавање са Александром Чотрићем из СПО. Дуел је водила моја садашња жена Ксенија. После тога позвала ме је да радимо интервју за „Српску реч“. А, онда смо наставили да се виђамо. Централа СРС је била у Париској улици, а она је близу живела. Дуго смо шетали, разговарали, једноставно, пронашли се. После смо се увек задиркивали ко је учинио онај први корак…

Ксенија, Данило, Милица

У брачне воде упловили су 1997. године, а у децембру исте године родио им се син Данило.

– Још се сећам када сам своје дете држао први пут. Он мајушан, а ја огроман. И знате да нема назад, да сте сада одговорни за један мали живот. Милица се родила 2002. и она је татина принцеза, шефица. Њој је све дозвољено. Данилово рођење је променило мој живот, али је Мица унела нешто посебно. Не дај боже да се неко лоше изражава о некој жени у мом друштву, одмах скочим и питам га, имаш ли ти мајку, сестру, ћерку… – оштар је Вучић.

Због посла је, каже, много пропустио у одрастању деце, али кад год може максимално им се предаје. За Данила каже да воли историју, географију и Звезду.

– Поштујем резултате Партизана, али Данила водим да гледа Звезду… Милицу смо размазили, али она постаде озбиљнија, вреднија, амбициознија. Иде у руску школу, све хоће, зна. Биће опасна – прогнозира тата Аца.

Лепршаву причу о деци прекида сећање да је прошле године могао да остане сам са њима, када је Ксенији пукла трбушна аорта, а лекари се једва изборили за њен живот.

– Богу хвала, све је добро… О За мене некад кажу да сам овакав, некад онакав, али Ксенија је за све дивна. Само сам размишљао о деци, колико су они везани за њу, како би без ње…

Брз живот, стрес и обавезе нарушиле су и Александрово здравље, па нигде не иде без пилула.

– Нисам најздравији човек. Али, хвала на питању, имам енергије за све што желим да радим – закључује Вучић.

У политику ушао из беса према СПС

– У политику сам ушао из беса према социјалистима. Било је то доба Венс-Овеновог плана. Био сам на неком скупу радикала где се говорило о томе, а после сам се учланио у странку. За ангажман у градском одбору најзаслужнији је Драган Тодоровић. Био сам најмлађи посланик, најмлађи министар. О Војиславу Шешељу нећу много да причам, то сам одавно рекао. Доста сам енергије, живота уложио у СНС, читаву младост. И онда, после свега… Да се поштедимо политичких прича. Сада сам у СНС и са Томиславом Николићем и пријатељима желим да учиним нешто да Србији буде боље – каже Вучић.

(извор: Пресс)