Мајор Глигић: Напуштам ВС јер се не осећам као припадник оне силне војске која се јуначки понела према НАТО окупатору

Мајор Глигић: Напуштам ВС јер се не осећам као припадник оне силне војске која се јуначки понела према НАТО окупатору, већ као радник на одржавању круга и просторија

БУДИТЕ ЧАСНИ И ПОШТЕНИ И НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА ВАС И ВАШУ ЉУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ УНИШТИ НЕКО КО НИЈЕ ДОСТОЈАН СВОЈЕ ЗЕМЉЕ!!!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!!!

Порука коју је написао мајор Драган Глигић својим колегама војницима који су остали да раде у Војсци Србије. Дугогодишњи мајор са најбољим оценама тражио је да га разреше дужности јер није више могао да издржи.

Прочитајте поруку коју је на страници Фејсбука мајор Глигић упутио колегама и оригинални интерни захтев да га разреше дужности. Разлози су сурово реални и приказ су правог стања војске у Србији, што потврђују и бројне реакције на његову објаву у коментарима професионалних војника.

Порука колегама

„Када је било најтеже мом народу обукао сам униформу и за своју отаџбину био спреман да дам и свој живот! У мом захтеву браћо-пријатељи можете само истину прочитати и ништа више. До сада су само професионални војници напуштали војску,а сада и високи официри. У даљем тексту је све лепо објашњено због чега и доста више лажи које се пласирају на јавном сервису. Стање у војсци је никад горе!

Верујте ми и у време Милошевића је било десет пута боље стање у Војсци, зато смо и успели да се одупремо Нато пакту. Али зато данас напредно и свеобухватно је уништено све што је српског војника красило!!!

Свим колегама који су и даље у ВС желим пуно здравља и војничке среће, али да напоменом;

БУДИТЕ ЧАСНИ И ПОШТЕНИ И НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА ВАС И ВАШУ ЉУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ УНИШТИ НЕКО КО НИЈЕ ДОСТОЈАН СВОЈЕ ЗЕМЉЕ!!! ЖИВЕЛА СРБИЈА!!!“

Захтев доставља мајор Драган Глигић ВП 4137/1 Ниш, дана 15.05.2018.

Захтевам од команде ВП 4137/1 у Нишу да мој захтев проследи и реши са надлежним органима у складу са чланом 110 став 1. тачка 6. Закона о ВС и донесе наредбу о престанку професионалне војне служе у своству официра војске Србије.

У образложењу мајор Драган Глигић наводи:

У Војсци Србије у својству официра Војске Србије налазим се од 27.09.1997.

Завршио сам Војну академију 1997. године када су сви бежали од војног позива и био у истој када је мојој отаџбини било најтеже. О мојем раду у одсудним тренуцима могу сведочити само официри који су ми командовали, а нажалост за нашу војску исти више нису у нашим редовима.

После проведених више од 20 година као професионално лице војске Србије (официр-мајор) не желим више да обављам тај посао из следећих разлога:

-чин мајора носим више од 10 година,
-официр војне полиције сам био 15 година где сам буквално најурен као перспективни официр зарад нечијих убеђења јер му се вероватно нисам свиђао као физичка појава и поштен официр који је био оцењиван службеним оценама ОДЛИЧАН-НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ,
-из војне полиције у садашњу јединицу прекомандован сам са службеном оценом НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ-ОДЛИЧАН,
-и поред свих службених оцена НАРОЧИТО СЕ ИСТИЧЕ-ОДЛИЧАН ја сам већ 10 година у чину мајора без могућности напредовања,
-официр кога сам ја ухапсио зато што је са својом војском напустио положај и покушао да побегне данас је пуковник са завршеним свим војним школама
-војник више није војник већ обично пискарало и радник на уређењу круга и просторија јер боже мој битно је да круг касарне буде уређен, а просторије које датирају још из времена Краљевине Југославије морају бити уређене без обзира што су исте неусловне за рад официра у 21 веку,
–у 21 веку официр чина мајора сам себи у својој канцеларији на великом минусу мора да ложи ватру и у таквој просторији ради и мора да функционише,
-све се своди на то: ћутите људи шта је ту је, мора тако,
-све се своди на рад од контроле до контроле јер те исте контроле које долазе као да не раде у војсци већ ко зна одакле долазе,
-када се најави посета начелника генералштаба сви се у касарни кријемо и бежимо како нас не би видео јер може да нађе неку примедбу или да те испостројава зарад ничега,
-некада смо били смели и одважни када нам долази посета из највећег војног и државног врха што данас није случај већ сви морамо да се склањамо,

-долазим у ситуацију да ми официри много генерацијски млађи објашњавају како и шта треба да радим,

-некада се обука у војсци није смела прекинути а ако није реализована иста је морала да се понови већ први нерадни дан па макар се изводила и суботу и недељу док је то данас сведено да је много битније да круг буде покошен и сређен као и просторије а у војсци су нам све сами професионалци
-многи од мојих колега су се огрешили о закон и поштење што треба да чини један лик официра и исти напрасно напредују у каријери опет зарад неког стрица, ујака, тетке…
-наша примања су сведена на минимум а све под изговором да је држава у тешкој финансијској ситуацији и да морамо да се солидаришемо са народом,
-ако је заиста тако зашто се и сам државни и војни врх не солидарише са нашим народом, већ насупрот заузели су своје фотеље по разноразним извршним и управним одборима и сами не знају колика су им месечна примања,
-за 20 година и 6 месеци колико радим у војсци Србије нисам стамбено збринут већ живим у кући мојих родитеља коју сам морао да адаптирам и уредим за становање а све то сам могао да решим наравно подизањем и рефинансирањем кредита,
-свакодневно нам војску напуштају врхунски професионалци а да то никога не занима,
-причу о томе како ће доћи бољи дани слушам још од 2001. а то боље никако да дође,
-причу о томе како ћемо сви бити стамбено збринути исто толико година слушам а нигде на помолу решење већ нам нуде станове да купимо на кредит,
– у војску сам дошао као способан човек без иједне здравствене мрље а данас имам преко 60 % оштећење слуха на оба ува али сам како је војнолекарска комисија на основу правилника од стране Министарства одбране написала способан за војну службу јер је гарантовано опет неки високи стручњак тако предвидео да са толиким оштећењем слуха можеш радити у војсци, то оштећење слуха је настало у току службе у војсци,
-имам ограничење у смислу аритмије срца, а опет сам способан,
-не осећам се више као припадник оне силне војске која се снажно и јуначки понела према Нато окупатору и коју нико није могао да покори јер смо бранили своју отаџбину јер резервну немамо,

И још много тога би могао да наведем али мислим да је и ово много и зато сам се одлучио на овај корак.

Не желим више нико да моју психу да уништава.
Не желим да даљим радом још више нарушим своје здравље.

На крају захтева мајор Глигић се захвалио мајору Ивици Трајковићу, као другопретпостављеном старешини и мајору Ненаду Јовићу као претпостављеном старешини на коректан поштен и частан однос у раду и захтевао годишњи одмор који му следује.

„Замолио бих све надлежне претпостављене да ме не позивају на службене разговоре јер све што сам имао рекао сам у претходном делу захтева.“ додао је мајор Драган Глигић понављајући захтев да се донесе наредба о престанку професионалне војне службе у складу са законом.

Извор: Јутарњи ГЛАСник

Фото: Приватна архива