Снег који је током ноћи пао у појединим општинама западне Србије, у Ивањици, Ариљу, Ужицу и Пријепољу уништио је велике површине под малинама, док је у Новој Вароши беснела мећава, па је температура била као усред зиме. Према првим проценама, страдало је од 10 до 30 одсто рода „црвеног злата“, а у неким крајевима од малина готово да није остало ништа, а штета је вишемилионска. Према речима Александра Лепосавића, научног сарадника Института за воћарство Чачак, страдали су најбољи малињаци. Они који су били најбоље обрађени и који имају највећи род. Снег који је пао само је повећао досадашње проблеме у вези с развојем и вегетацијом овог воћа. Када почне мало топлије време, може да дође и до интензивнијег сушења засада. Штета, каже Лепосавић, може да се умањи искључиво дозвољеним заштитним средствима у комбинацији с неким од фолијарних хранива. Проблем је и у томе што је изузетно мали број малињака осигуран, а већина њих нема ни противградне мреже, иако држава и општине учествују у рефундирању ових трошкова.
У ивањичком крају снег је на неким местима уништио између 50 и 70 одсто рода у воћњацима, док је у Ариљу штета нешто мања. Највише су страдали малињаци у селима на обронцима Јавора и Голије, изнад 600 метара надморске висине, у крајевима где рађа најквалитетније „црвено злато“.
Миодраг Богдановић, председник Удружења „Виламет“ из Ивањице, истиче да је ово највећа катастрофа која је задесила воћаре у овом крају, где је око 1.600 хектара под малинама, с којих се убере готово четвртина од укупног рода овог воћа у Србији. Богдановић додаје да ће малинари морати да се за помоћ обрате држави.
„Лане смо имали град, који нас је погодио 15. маја, и тада нам је род у воћњацима страдао“, каже Богдановић. – Укупна штета била је око милијарду, а само на малинама око 600 милиона динара. Држава нам није ништа надокнадила, иако је толика штета настала због њених пропуста, пошто у то време није још радила противградна заштита. Снег је сада пао док је малина у цвету и када почиње да се формира род. Тешко да ће ове година имати шта да се обере. Велика нас је мука снашла…
Виолета Тошић, из места Ерчеге, казала нам је да им је снег уништо свих 40 ари засада под малином.
„Синоћ када смо кренули на спавање, снег није падао. Да смо знали да ће да пада не бисмо спавали целе ноћи. Имам троје деце коју школујем. Живимо само од производње малина, а сада вероватно нећемо имати ни за хлеб“, каже Виолета Тошић.
Поред малина, страдале су и купине, а под тежином снега попуцале су гране на воћњацима широм ивањичког краја. Оштећене су јабуке, шљиве, крушке, кајсије…
И у селима око Нове Вароши снег је у понедељак ујутру ломио родне гране и прекрио малињаке. Мокри и промрзли, син и отац Јеленко и Ратомир Јаџић, на 1.140 метара надморске висине, у селу Вилови, од сванућа су са групом радника бранили малињак.Покушавају да спасу што се спасти може: стресају гране, а оно веје као о Савиндану. Минуло је десет сати, а на доручак нико и не помишља. Само покоја чашица ракије, да се мука одагна, бар на трен.
„Срећом, не мрзне! Не спушта се темпераутра испод једног степена. Јављају из Лимске долине да иде топлији талас. Ваљда ће нешта остати“, каже Ратомир.
У највећем малињаку у општини, на површини од три хектара, пролетос је, кажу, радило и по 15 радника. Све затегнуто, под конац…
„Пролетос смо уложили десетак хиљада евра у радове и ђубриво, не рачунајући изградњу четири резервоара за 800 товара воде и систем за наводњавање. Надали смо се роду од 30-40 тона“,прича Јеленко.
„Нека су чељад здраво. Биће, ваљда, нешто рода…“
Око 11 сати снег је стао. Одоше облаци с мећавом. Воћари суше одела и радничке комбинезоне крај шпорета, а Ратомир из свеске чита: снег брао малине и 2006, те 2009, па пре две године. И то негде у исто време. У међувремену, из осигуравајуће куће јавише да ће доћи за који дан да процене штету.
Због влажног снега, који је на висинама изнад 900 метара нападао од десет до 25 центиметара, без струје су остали делови месних заједница у висовима Старог Влаха, а најетежа ситуација била је у Белој Реци, где су на водове падале гране дрвећа. Мајски снег прекинуо је пашу стоке и сечу и извлачење грађе у шумским комплексима.
После мраза прети бактерија
„Због ниских температура, превише киша, а сада и снега, стручњаци нас упозоравају да је зараза бактеријом pseudomonas узела маха, па сада ишчекујемо савете агронома да бисмо предузели све да спасемо засаде“, каже Миодраг Богдановић.
„Већ нам је речено да ће после хладног и влажног периода, када огреје сунце, доћи до сушења стабљика у великом броју засада. Зараза бактеријом pseudomonas за пољопривреднике представља већи проблем од изненадног снега, јер је у највећем броју случајева веома тешко спасти заражене засаде, каквих је из године у годину све више.“
Штета 50 милиона евра
Засади малина, који су претрпели штету од мајског снега, чине укупно од 55 до 60 одсто производње „црвеног“ злата у Србији. Према проценама стручњака, уништено је до 30 одсто тих засада на подручју Ариља, Пожеге, Ужица и Љубовије. Према рачуници, коју је раније изнео министар привреде Жељко Сертић, прошлогодишњи приход од извоза малина био је око 300 милиона евра. Уколико би овогодишњи род био на нивоу лањског, штета коју би претрпели српски произвођачи малина, била би, према грубим проценама, око 50 милиона евра.
Новости
