Дозиране уличне манифестације етничког незадовољства у Скопљу, са сликама жестоких обрачуна демонстраната и јаких снага специјалне полиције, постале су готово уобичајене у кризним условима припреме за нову изборну проверу. Засад само “на локалу”, али са значајем који надмашује изборе на овом нивоу.
Хронично “потезање” етничких демонстрација како Македонаца, тако и Албанаца у Македонији, представља слику искушења кроз која пролази ова земља. Призори “ратног стања”, са распоређеним снагама специјалне полиције под пуном антитерористичком опремом на улицама Скопља, пре неки дан, уочи фудбалске утакмице између Вардара и Шкендије, тешко је објашњива за неупућене. А то је било само превентивно распоређивање снага за раздвајање и растеривање демонстраната.
Један од политичких аналитичара у Македонији, професор Мерсел Биљали, оцењује да је ова земља практично пуне две деценије у рукама политичких профитера који вешто (зло)употребљавају међуетничке разлике.
– И у последњим догађајима увиђају се поруке “меког национализма”, не превише агресивног, са могућношћу да се покаже ко је патрон у држави. – каже за Новости, професор Биљали. – Македонци то примају логиком: “тако треба са Албанцима”, а Албанци супротно – “ови поново желе по старом”. Све то ствара веома лош политички амбијент.
У свеукупном прегледу, профитирају две највеће странке у владајућој коалицији: ВМРО-ДПМНЕ лидера и премијера Николе Груевског и албанска Демократска унија интеграција (ДУИ) Аљија Ахметија, бившег вође побуњених Албанаца паравојне ОНА која се ратне 2001. сукобљавала са регуларним војно-полицијскимм снагама Владе у Скопљу. Како ће се у наредном периоду све то рефлектовати, показаће време, али се претпоставља да Македонију неће задесити “нека већа дестабилизација”. Но, “заоштравања у међуетничким односима ће бити”.
– Тиме читав криминал, сав неуспех у области економије, познато је да у том погледу немамо са чиме да се похвалимо, може бити маскиран. Када су у питању паре сви су – браћа. И водеће странке у владајућој коалицији ВМРО-ДПНЕ и ДУИ тако функционишу, по принципу – власт и паре, све друго је реклама, глума. То је циљ – каже, за “Новости”, професор Биљали.
Специфичност македонског вишеструко кризног лавиринта препознаје се и у предизборној свакодневици дубоко ушанчених главних такмаца коалиционих блокова из македонског дела власти предвођених ВМРО-ДПМНЕ и уједињене опозиције на челу са Социјалдемократским савезом (СДСМ) лидера и бившег шефа државе Бранка Црвенковског.
Та јасна дубока блоковска подељеност из нужде је замрзнута у наступима за освајање власти у општинама Кичево и Струга, где су истакнути заједнички македонски кандидати, како се не би изгубили ти делови земље у налету албанских странака.
Универзитетски професор, бивши амбасадор Македоније у НАТО, Нано Ружин, за “Новости”, оцењује да су међуетнички односи између Албанаца и Македонаца у протеклих 11 година, од потписивања Охридског споразума о миру, пролазили кроз разне фазе.
– Македонија је већ две године у економској и социјалној и политичкој кризи. Актуелна власт није успела да смањи незапосленост, која достиже 32 одсто целокупне активне популације. Скоро 70 процената ове незапослене масе чине млади људи узраста од 18 до 27 година. То су генерације које су махом завршиле студије и које у великој мери још увек зависе од породичне солидарности и живе са старијима. Тај процес је једнако присутан и код Албанаца и код Македонаца. Поред значајног броја запослених Албанаца у администрацији захваљујући Охридском договору, новозапослени добијају плату, али због ограничених радних места, они остају код својих кућа. – указује Ружин.
Прихватање националистичких порука из Албаније посебно се показало новембра прошле године када је премијер владе у Тирани, Саљи Бериша, поводом 100 годишњице независности “у свом заносу почео да заговара пројекат велике Албаније”. То је изазвало позитиван ехо код националистичких албанских кругова у Македонији. И данас су ови ставови присутни у актуелној кампањи за локалне изборе.
Прокламовано стратешко прикључивање Македоније евроатлантским интеграцијама и за актуелну власт представља излазно решење из обиља проблема. Но, те “убрзане евоатланске интеграције”, очито, не иду жељеном динамиком, управо због тих домаћих непријатности.
Новости
