Странка Емануела Макрона „Република у покрету“ изгубила је апсолутну већину у парламенту Француске након што ју је напустило седам посланика. Макронова партија остала је у парламенту са 288 посланика, једним мање него што је потребно за апсолутну већину. Председник је политички уздрман али је питање да ли ће га тај удар коштати власти?
Макрон уздрман, хоће ли пасти власт у Француској
„То је покрет који је састављен углавном од чланова који раније нису имали политичког искуства, односно, нису политички „избрушени“ и који притом немају ни заједничку идеологију, ако узмемо да у том покрету уопште има неке идеологије. Ту, такође, има пуно припадника цивилног друштва, грађанског сектора које окупља пре свега везаност за Макронову личност. Када се то све има у виду овакав след догађаја није никакво изненађење, тим пре што ово није први пут да чланови напуштају Макронову партију. Наиме, напуштања његове посланичке групе има од самог почетка и у последње три године Макрона је напустило укупно 26 посланика“, објашњава Гујаничић.
Неки су, како наводи, одлазили из личног незадовољства, а неки су чак били искључивани из посланичке групе, а разлози су били разнолики – од незадовољства степеном демократије унутар покрета и немогућности утицања на доношење одлука, до незадовољства појединим законским решењима или неким идеолошким поставкама.
„У сваком случају, иако посланичкој групи „Република у покрету“ сада недостаје један посланик да би имала апсолутну већину, требало би имати у виду да постоје друге партије у парламенту, центристичке странке које су за сада спремне да француском председнику пруже подршку када је реч о усвајању закона. Дакле, иако ово јесте својеврстан ударац за Макронову странку и њега лично, њему ипак за сада не прети опасност у смислу губитка власти“, примећује Гујаничић.
Председник жели да поврати популарност
Француски лидер, додаје наш саговорник, има још две године до наредних избора и јасно је да жели да обнови свој легитимитет и поврати популарност која је у паду, нарочито услед кризе настале са пандемијом коронавируса. У том смислу, на располагању има неколико могућности.
„Он може, са једне стране, да се одлучи за најрадикалнију меру у смислу распуштања парламента. Међутим, не верујем да ће се одлучити за овај потез јер тако нешто носи велики ризик. Друга опција коју има је да смени првог министра и да постави новог премијера, што је опет доста ризично имајући у виду да је актуелни премијер Едуард Филип релативно популаран у јавности, а по неким анкетама чак је и популарнији од Макрона. Последње анкете, са почетка маја, говоре да Филип има девет процената већу подршку грађана од председника. Трећа могућност је да се Макрон определи за неке промене мањег обима попут смењивања неколико министара и најави неку нову политичку оријентацију. У овом тренутку тешко је предвидети за коју ће се од ових опција одлучити“, примећује Гујаничић.
Скретање „удесно“
Упитан да ли су утемељене тврдње појединих аналитичара да је Макронова популарност опала јер је за три године на власти својом политиком отишао у „десно“, Гујаничић каже да би се само донекле сложио са таквим оценама.
Макрон је, каже, на власт дошао на идеолошкој платформи која од старта многима није била нарочито јасна, али су у њој провејавали поједини „левичарски“ тонови, с обзиром на то да је дошао из социјалистичке владе Франсоа Оланда.
„Иако Макрон лично никада није био до краја идеолошки профилисан, нити мислим да је то данас, могу да се сложим да је 2017. године доминантан утисак био да је он негде ближи „левом“ крилу политичког спектра. Од тада до данас он је, пак, успоставио начин владавине који асоцира на десно оријентисане политичке лидере. То му француски устав и политички систем, на крају крајева и допуштају, с обзиром на то да је Шарл де Гол успоставио такав систем да председник буде носећи стуб целог поретка“, каже Гујаничић.
Са друге стране, додаје, оптужбе на рачун Макронове „десније“ политике се нарочито тичу појединих економско-социјалних мера, односно закона које је донео у тој сфери.
„То и јесте један од разлога, ако не и главни разлог што је група посланика напустила његов посланички клуб, имајући у виду да си они били то „лево“ крило његовог покрета које је социјалдемократске или еколошке оријентације. Дакле, Макрон је вероватно као интелигентан политичар проценио да са таквим ауторитативнијим наступом, условно речено „десничарскијим“, може боље да влада и да у јавности створи бољу слику о себи у јавности. Међутим, с обзиром на хетерогеност његовог покрета, то очигледно оставља политичке последице“, указује саговорник Спутњика.
Макронови дојучерашњи посланици, укупно њих 17, формирали су у парламенту групу под називом „Екологија, демократија, солидарност“. Тврде да ће у том телу деловати независно, као и да је њихова амбиција „друштвена и еколошка промена“ друштва. Посланици наводе да се залажу и за чврст здравствени систем и једнакост полова, што су показали на личном примеру јер групу чини 65 одсто жена.
Спутник
