БОН – Француски председник Емануел Макрон оштро је критикован када је у октобру спречио отпочињање приступних преговора Северне Македоније и Албаније са ЕУ, а сада из Париза стижу предлози за реформу процеса приступања, пише Дојче веле.
Неформалним предлогом на шест страница француска дипломатија покушава да ублажи љутњу, која се у октобру усмерила на председника Макрона и чиме је кренуо на курс конфронтације са остатком Европске уније, посебно са немачком канцеларком Ангелом Меркел и новом председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, коментарише Дојче веле.
Сада Париз доставља предлоге реформи, чије је испуњење француски председник поставио као услов за наставак проширења ЕУ, а ту се прилично иде у детаље, те како стоји у француском предлогу, намера је да се 35 поглавља сведе на седам кључних тематских области, које би требало одрадити једну за другом.
Прво поглавље би обухватало темељна права и правну државу, друго образовање и науку, а треће поглавље запошљавање и социјална питања и тако даље…
Након што би свака област била окончана успешно, ЕУ би отворила приступ једној од својих институција, на пример, најпре би се добио приступ Евројусту, клубу за сарадњу у области правосуђа, потом би могао да буде отворен Еразмус, а када би се испунили услови за приступ унутрашњем тржишту, земљама кандидатима била би уплаћена прва средства из структурних фондова, преноси Танјуг.
„Критеријуми напретка, који подразумевају прелазак из једног поглавља у друго морају бити егзактно дефинисани, с тим што мора да буде гарантована и њихова ефективна и одржива примена”, наводи се у документу.
Дипломате Европске уније реаговале су делом одбојно, начелно доводећи у питање вољу Француске да уопште прими друге земље у ЕУ.
Службени Париз је дуго играо на карту времена, иако тврди да Французима нимало није стало да одуговлаче цео процес до судњег дана.
Немачки медијски сервис оцењује да то што се у најновијем документу не тражи само реформа приступног процеса већ и реформа целе Европске уније, показује да Французи са Балканом не мисле озбиљно.
Одлазећи председник Европског савета Доналд Туск упутио је Французима јасну поруку: „Нема суверене Европе без стабилног Балкана”, алудирајући на интервју Макрона за лист „Економист”, у којем је тражио нови политички курс према Русији.
И из Европског парламента стиже јасно неслагање са Макроновим „Не!” – испред немачких социјалдемократа огласила се Катарина Барли која је истакла да је важно да обећања дата земљама кандидатима не кршимо.
„Стога је неприхватљиво користити реформу процеса проширења као изговор да се земљама попут Северне Македоније и Албаније, које су успешно спровеле делом корените реформе испуњавајући захтеве ЕУ, ускрати почетак преговора о учлањењу”, рекла је Барли.
Дојче веле подсећа да је током највеће рунде проширења на исток Европе пре 15 година, пре свих Француска била та која је тражила да Румунија и Бугарска што брже уђу у ЕУ.
Ерван Фуере из бриселске организације „Центар за европске политичке студије” присећа се да су друге земље биле резервисане, а након што се увидело да је у области правне државе и корупције дошло до назадовања, мишљење јавности се окренуло.
Фуере сматра да је Макронов иступ мотивисан локалним изборима, који се одржавају у Француској у пролеће 2020, али истиче и неколико добрих тачака у документу са француским предлозима.
Један од њих је да се земљама пре учлањења омогући новац из структурних фондова, али ако се то изузме, сажимање поглавља „није нешто што би се могло назвати револуционарним” и не оправдава даље одлагање датума за почетак преговора са Скопљем и Тираном.
И Фуере сматра да би требало да постоји јача контрола реформских корака које праве земље кандидати – као и да је то потребно због стварања поверења у земљама чланицама, независно од француских захтева.
Према његовим речима, структурна корупција и „заробљена држава” су према његовом мишљењу и у појединим земљама чланицама ЕУ узеле маха, јер су, објашњава, у њима криминалне и корумпиране мреже преузеле државу.
Истински важне промене могу бити договорене до марта, каже овај експерт, једино што се не зна да ли ће Макрон након регионалних избора у Француској променити мишљење и отворити пут земљама кандидатима у приступне преговоре.
За те земље је енормно демотивишуће то што напори које су уложиле нису награђени, пише ДW и додаје да други партнери попут Русије, Кине или Турске чекају како би земљама Балкана дали подршку и обећали пријатељство.
Политика.рс
