Нема никакве сумње да ће афера „Убер“ негативно утицати на Емануела Макрона, како у погледу председничке функције коју обавља, тако и у погледу његове власти и владе. Питање је само – у којој мери, оцењује Душан Гујаничић са Института за политичке студије.
Након избијања афере у којој је француски председник оптужен да је помагао компанији Убер да се прошири на штету такси индустрије, опозицони лидери у тој земљи поручили су да је Макрон „издао Француску“, да је „радио у корист богатих“ и позвали су га да поднесе оставку.
Према речима Душана Гујаничића, ова афера долази у посебно незгодном политичком тренутку за шефа државе, имајући у виду компликације које већ има око извршне власти.
„Не само да након последњих парламентарних избора Макрон нема апсолутну већину у парламенту па је принуђен да, супротно француским политичким обичајима, прибегава неким формалним или можда још више неформалним савезима и колицијама за изгласавање закона, већ се ова афера практично надовезала на аферу „Мекинзи”, актуелну током последњих председничких избора. Иако та афера није имала шири епилог треба имати на уму да у њу Макрон, за разлику од „Убера”, није био директно умешан, већ се говорило о томе да су владине и државне службе обилато користиле помоћ америчких консултантских кућа и дебело их плаћале француским државним новцем. Код афере „Убер“ је, међутим, читава ствар персонализована, што јој даје додатну димензију“, објашњава Гујаничић.
Макрон је, подсећа наш саговорник, почео своју политику каријеру и постао познат широј јавности као министар економије и финансија у Влади Франсоа Оланда, где је био на гласу као прилично „слободан стрелац”.
„У том смислу ме и не чуди ово што је сада избило у јавност. Иако треба имати у виду и његово тадашње политичко неискуство будући да се све ово везано за Убер десило пре више од пет година, ја не сумњам да је заиста било покушаја тих лоби група и контаката, знајући снагу политичког сукоба који је у том моменту постојао између Убера са једне и такси удружења са друге стране. Такси удружења су тада пружила жесток отпор промени закона којим би се фаворизовао приступ те компаније француском тржишту, а на уштрб класичног такси превоза“, каже Гујаничић.
Макрон у дефанзиви
На питање колико афера може да поднесе један политичар на челу државе, Гујаничић подсећа да је један француски председник изгубио власт у великој мери због скандала који је избио 1979. године.
„Реч је о Валери Жискару Дестену за кога се утврдило да је примио поклон у виду кутије дијаманата од стране централно-афричког цара Бокасе. Француска јавност је била прилично потресна том афером и то се у значајној мери одразило на Дестенов рејтинг, а он је две године касније изгубио на изборима од Митерана. Занимљиво је да се по питању афере „Убер” Макрон није оглашавао, а једини коментар дошао је од стране шефице његовог посланичког клуба, једног новог лица у политици, која је лаконски одбацила оптужбе рекавши да је он тада као министар финансија само радио свој посао.
Дакле, видимо да је поводом афере која траје већ неколико дана у његову одбрану стала једна релативно небитна личност на политичкој сцени, док из његове владе нема реакција, па делује да је он у прилично дефанзиној позицији по овом питању“, сматра саговорник Спутњика.
Може ли пасти влада
Због афере „Убер” је, додаје Гујаничић, од стране партије Жан Лика Меланшона покренуто питање изгласавања неповерења влади, које би наредних дана требало да дође на дневни ред.
„Иако мислим да не постоје велике шансе да та иницијатива прође и да власт заиста буде оборена у скупштини, политичка штета председнику Француске је сигурно нанета, морална и медијска, а остаје да се види какве ће бити последице“, указује саговорник.
Меланшонова партија је, како каже, затражила и формирање анкетног одбора који би истражио ову аферу, а чека се на одговор осталих опозиционих чинилаца и то да ли ће и они прихватити ову иницијативу.
„У овом тренутку не знамо све детаље афере и не постоји скуп чињеница које би француског председника у толикој мери компромитовале, али уколико се изврши концентричан притисак опозиције да се ствари истерају на чистац ова афера би заиста могла у значајној мери ослабити Макрона. Не треба се заваравати да би он због овога могао поднети оставку, али ако опозиција буде јединствена и истрајна у том притиску на председника и његову власт, може се десити да он претрпи значајну штету. Наиме, афере се у великој мери и разрешавају деловањем, снагом и убедљивошћу оних који имају интереса да их разреше“, закључује Душан Гујаничић за Спутњик.
Хиљаде докумената до којих су дошли медији разоткрили су како су политичари, као што су Емануел Макрон и бивша комесарка ЕУ Нели Крос, помагали компанији Убер у намери да се прошири у Европи на штету такси индустрије. Како наводи Гардијан, откривено је како је Убер кршио законе, варао полицију, користио насиље над возачима и тајно лобирао код влада током своје глобалне експанзије.
Макрон, који је био министар економије од 2014. до 2016, у документима се оптужује да је био у контакту са тадашњим Уберовим контроверзним шефом Трависом Калаником, коме је наводно рекао да ће променити законе у корист те компаније. Париз је био поприште европског лансирања Убера и наишао је на јак отпор такси индустрије, што је кулминирало насилним протестима на улицама.
У документима се открива како је лобирање вредно 90 милиона долара годишње и напори да се регрутују пријатељски политичари, помогло у кампањи Убера да наруши европску такси индустрију.
