Свакодневне приче о већој производњи електричне енергије из ветра и сунца, макар и по цену затварања појединих термоблокова ЕПС-а где се струја производи из угља, пале су, чини се, пред чињеницом да је Агенција за енергетику (АЕРС) донела одлуку где су максималне откупне цене за потребе аукција за електричну енергију из ветроелектрана толико ниске да могу довести до одлука инвеститора да не учествују на аукцијама и финансијских институција и банака да не финансирају пројекте.
Управо је на то упозорио Управни одбор Удружења „Обновљиви извори енергије Србије”, изражавајући забринутост за будућност зелених киловата. Наиме, максимална откупна цена за електричну енергију произведену у ветроелектранама одобрене снаге веће од три мегавата – 5,57 евроценти по киловат-сату сигурно неће деловати стимулативно на тржиште, каже у разговору за „Политику” Милош Цолић, члан Управног одбора удружења, коментаришући најновију уредбу.
Упитан ко је предложио цене, одговара да Министарство енергетике није, али да су брзина којом је донета методологија и цена АЕРС последица високих амбиција министарства да се што пре спроведу аукције и крене у декарбонизацију. Да ли је министарство имало неку посредну и фактичку улогу у томе, питање је за њих. Са оваквим моделом двостране премије и са овом максималном ценом сигурно је да неће бити атрактивно за инвеститоре.
Упитан шта су то премије, Цолић каже да су оне додатак на тржишну цену коју произвођачи електричне енергије из обновљивих извора енергије остваре на тржишту. У Србији и већини земаља ЕУ одређује се као разлика између цене коју инвеститори дају на аукцији и референтне тржишне цене на берзи (то је модел пливајуће премије).
– Да би додатно мотивисала инвеститоре да понуде ниже цене на аукцији, држава прописује максималне цене до које инвеститори могу да понуде своје цене на аукцији. У Србији је АЕРС државни орган који је законом овлашћен да одреди максималне цене, тако да агенција није одредила висину премије, него највишу цену коју инвеститори могу да понуде на аукцији. Максимална цена за аукције од 5,57 евроцента добијена је на основу методологије АЕРС-а, који још није објавио одлуку са образложењем када ће се више знати којим изворима и подацима се руководила при одређивању овако ниске цене – каже Цолић.
Смисао одређивања максималне цене није да буде минимална и најјефтинија јер до најмањих цена треба да дођу инвеститори на аукцији, већ да одреди највећи ниво који инвеститори не могу прећи, тако да је оваква цена последица погрешног приступа и разумевања сврхе одређивања максималне цене на аукцији.
Будући да већина већ има изграђене ветропаркове, питање је када ће им се с овим ценама исплатити инвестиција. Цолић одговара да су цене ветрогенератора порасле у просеку од 15 до 30 одсто у односу на период пре пандемије, пратећи повећање цена сировина и раст инфлације у еврозони. Ризик који произилази из микса структурних проблема указује да ће цена капитала бити велика, као и то да је процењени ниво сведеног трошка електричне енергије већи од максималне цене коју је одредио АЕРС.
Политика.рс
