Ви сте канта за смеће.
Барем вас тако посматра Европска унија, а сада је тај став и званичан. Европска комисија је признала да се у Источну Европу шаљу далеко неквалитетнија храна и производи од оних који се праве за Западну Европу.
Да у сухомеснатим производима има мање меса и више адитива, иако је цена готово иста, на Западу некада и нижа, а да прашак за веш и чоколада у Источној Европи јесу слабијег квалитета потврдила су бројна национална истраживања, а коначно је исто признала и Европска комисија.
Ето, без обзира што су неке земље Источне Европе чланице Европске уније, то не спречава Западну Европу да их и даље гледа као грађане другог реда. Још раније се том проблематиком бавила и суседна Хрватска:
„Разлике у квалитету производа за западно и источно тржиште Европске уније већ су утврђене у Мађарској и Чешкој. Мађарско истраживање показало је да је мађарска верзија наполитанки ’Манер‘ мање хрскава, те да се ’Нутела‘ из њихових продавница теже маже од оне из аустријских. Разлике се, између осталих односе на мању количину меса, већи удео масти, више уметнутих заслађивача и конзерванса.“
Али како је могуће да такве ствари пролазе?
„Ради се о моћним корпорацијама које су на тржишту дуго и пласирају своје производе и добро их продају, без обзира на то јесу ли они мало лошији, мало скупљи.“
Али добро, сад кад се Европска комисија суочила са том ужасном праксом, коначно та пракса може да се укине помоћу адекватних прописа.
Жан Клод Јункер, међутим, каже да у овом тренутку због тога није потребно доносити нове прописе.
А, значи, Исток остаје корпа за отпатке. Шта на то каже премијер Словачке?
„За мене је најважније што Европска комисија и њен председник признају да проблем постоји.“
Не, друже, најважније је да се проблем реши. Како се уопште правдају те мултинационалне компаније?
Бране се да је за лошији квалитет њихових производа у посткомунистичким чланицама Европске уније, у ствари, крив локални укус потрошача.
Како да на декларацији препознате шкарт робу
Па да, зашто се бунимо, кад ми „волимо њихове отпатке“! Навикли се на ђубре, па да нас не кваре њиховим квалитетом, је л‘?
Чехе је, тако, насмејало објашњење за другачији састав прашка за веш у којем се наводи да Чеси праве другачије мрље и да им није потребан тако добар детерџент као Немцима.
Каква гебелсовска логика!? Па нормално да другачије мрље праве, кад им сервирате лошу храну у којој једва да има хране.
Према сличним наводима, грађани Источне Европе напросто воле мање лешника у својим кремовима.
Па кад, рецимо, тај лешник крем без лешника падне на одећу, оставља лошију мрљу коју само лошији детерџент може да скине. Лош детерџент за лоше мрље од лоше хране за лоше људе — то је логика која води ка сегрегацији, а да не помињемо утицај на здравље милиона људи.
И, наравно, кад се том логиком воде по питању источноевропских земаља које су чланице Европске уније, какви ли тек производи стижу нама у Србију, који нисмо у Унији.
Међутим, за целу ту ситуацију имам решење које ће можда да звучи превише добро да би било истинито, али понекад су најједноставнија решења најефективнија. Решење је — купуј домаће!
Борис Малагурски
Спутник
