Изградња малих хидроелектрана могла би убудуће да буде забрањена у заштићеним подручјима. Ова забрана је предвиђена изменама Закона о заштити природе које ће ускоро и званично предложити Министарство заштите животне средине. Међутим, да ли ће заиста ова забрана стајати у финалној верзији измена зависи од мишљења других министарстава – енергетике, грађевине, пољопривреде.
Изменама Закона је предвиђено оснивање комисије чији ће чланови обићи све локације на којима су изграђене МХЕ, али и оне које су у изградњи, а ако се покаже да не поштује прописе, инвеститору може бити одузет статус повлашћеног произвођача електричне енергије, а читаво постројење може бити срушено.
У разговору за Инсајдер помоћница министра заштите животне средине Јасмина Јовић, која је и у радној групи за измену Закона о заштити природе, каже да је до измена дошло због тога што је планирана изградња великог броја МХЕ у заштићеним подручјима, али и због притиска локалног становништва и стручне јавности.
“Сматрамо да је изградња великог броја малих хидроелектрана у заштићеним подручјима природе недопустива. Оне најпре негативно утичу природу, а осим тога једноставно не иде да цеви буду усред заштићеног подручја. То су највреднији делови наше природе и у биолошком смислу, и у хидролошком, геоморфолошком…”, каже Јовић за Инсајдер.
Новине у измени Закона
Поред забране изградње у заштићеним подручјима, Јовић каже да је предвиђено да инспекцијски надзор буде ригорознији, како у периоду изградње машинског постројења, бране и цевовода, тако и касније, када постројење почне да ради.
“Ако се током инспекцијског надзора испостави да инвеститор не поштује услове заштите природе или водне услове или није у сам пројекат уградио све оно што услови заштите природе предвиђају – инспектор ће имати право тог момента да забрани извођење радова, да наложи да се сви недостаци исправе. Уколико инвеститор то не уради, инспектор ће моћи да наложи потпуну обуставу радова и враћање свега у пређашње стање о трошку инвеститора”, истиче помоћница министра.
Према њеним речима, чланови комисије би у року од годину дана од ступања на снагу измена требало да обићу све изграђене и МХЕ у изградњи како би утврдили да ли постоје пропусти у њиховом раду – на пример, да ли има довољно воде у реци.
“Ако се утврди да не поштују услове заштите приоде, водне услове, дакле закон, њима ће бити одузет статус повлашћеног произвођача. А ако својим радом у великој мери нарушава природу, цео објекат ће бити срушен”, каже Јовић.
Она истиче да би у тој комисији требало да буду и представници Министарства рударства и енергетике, Дирекције за воде, Министарства грађевинарства и Завода за заштиту природе.
Ригорознија контрола неопходна
Да је ригорознија контрола неопходна показало је и истраживање Инсајдера – изградња већине малих хидроелектрана у Србији претворила се у кршење прописа, уништавање река и живог света у њима.
Последице су такве јер држава без јасног плана покушава да испуни услове које је поставила Енергетска заједница југоисточне Европе – да до 2020. године 27 одсто електричне енергије производи из обновљивих извора.
Истовремено, док се с једне стране, у недостатку јасног плана и прописа уништава животна средина, с друге стране зарада за инвеститоре је сигурна, јер ЕПС мора од њих, као повлашћених произвођача „зелене енергије“ да купује струју по ценама далеко вишим од тржишне.
Због ових обавеза које Србија има у енергетском смислу, могуће је да Министарство енергетике неће бити задовољно предложеним изменама.
Међутим, помоћница министра Јасмина Јовић каже да се нада да нико неће бити против предлога да буде забрањена изградња МХЕ у заштићеним подручјима.
“Ми смо као Министарство задужени за заштићена подручја, али то је природа свих нас. Сви ми морамо – Министарство енергетике, Министарство грађевине, Министарство пољопривреде, било који грађанин – да сачувамо та подручја јер су она највреднији делови наше природе”, истиче она.
Она напомиње да ће инвеститори који су већ добили грађевинске дозволе у неким од заштићених подручја моћи да граде уколико поштују прописе, јер Министарство не може да поништава дозволе, али понавља да ће контрола бити ригрознија.
Министар Горан Триван је у јулу прошле године изјавио да би једно од решења за инвеститоре који су већ добили грађевинску дозволу могла бити замена локација и најавио је да жели да разговара с инвеститорима о томе. Јасмина Јовић напомиње да у овим изменама Закона о заштити природе та замена локација није предвиђена.
Стара планина и протести у Пироту
Kако се може видети у просторном плану, само у Парку природе Стара планина планирана је изградња више од 40 малих хидрелектрана.
Због тога локално становништво из Пирота и околних села већ месецима протестује.
Последњи протест је одржан 22. марта, на Међународни дан вода. Грађани су се окупили испред Скупштине Града, тражећи да се закаже посебна седница Скупштине Општине с једном тачком дневног реда – избацивање потенцијалних локација за МХЕ из просторног плана.
Први протест против изградње малих хидроелектрана у Београду одржан је у јануару под називом “Не дамо реке”.
Протест је премашио домете престонице, пошто су му се придружили и грађани из Пирота, Рашке, Беле Цркве, Kраљева, Kњажевца, Ужица, Ариља… Грађани су имали један захтев – да Влада и надлежна министарства зауставе изградњу малих хидроелектрана на планинским рекама у Србији.
Новинари Инсајдера су након протеста послали питања Влади да ли ће нешто предузети поводом овог захтева, међутим ни после два месеца нисмо добили одговор.
Наше истраживање је показало да, иако велики, изградња МХЕ у заштићеним поручјима није једини проблем.
Kако систем не функционише када је у питању изградња ових постројења, новинари Инсајдера су се уверили на примеру изградње МХЕ Јовановићи, на реци Пањици у Западној Србији.
Наиме, инвеститор мора да прибави више од 20 дозвола за изградњу од низа различитих институција. Kолико су компликоване процедуре показује то што се дешава да инвеститору истекне прва дозвола док набави остале. Ово је уједно изговор надлежним инспекцијама да не реагују када неко почне да гради без свих неопходних дозвола.
Тако је инвеститор почео да гради МХЕ “Јовановићи”, а да није пријавио радове, нити прибавио грађевинску дозволу. Док су из општинске грађевинске инспекције поручили да су гледали “благонаклоно на цео случај” јер инвеститор може да добије грађевинску дозволу, инвеститор Душко Ђедовић је навео да су га “администрација и бирократија” натерали да ради мимо закона. У међувремену, Ђедовић је добио грађевинску дозволу и, макар за сада, није трпео последице због нелегалне градње.
Мештани који живе у близини река на којима су саграђене МХЕ као још један проблем наводе и нарушавање живог света у реци. Kао упозорење на то већ је у септембру прошле године одржан протест у Пироту, а становницима Пирота и старопланинских села придружили еколошки активисти, планинарска друштва, удружења и грађани из свих делова Србије.
На југу Србије, на реци Власини на којој је нанизано девет малих хидроелектрана, није имао ко да се буни јер тај предео није насељен.
Да има разлога за побуну, показала је анализа коју је радио Природно-математички факултет у Kрагујевцу, а на захтев Еколошког удружења „Рзав“. У том извештају је наведено да мале хидроелектране изграђене дуж неколико река, међу којима је и Власина, негативно утичу на живи свет у њој, као и да је једини узрок за смањење живота у реци рад ових постројења.
Извор: Инсајдер
