Краљево – Са обале Ибра ширио се протеклог викенда мирис рибље чорбе и пасуља. Одржавала се и била изузетно посећена, 26. манифестација „Сребрни казан”, у организацији града и градске туристичке организације. Чорбу је прошлог петка кувало око 40 екипа из Краљева и околине. Конкуренција је била велика јер овај град лежи на обалама три реке – Ибра, Западне Мораве и Рибнице – па су међу неколико хиљада риболоваца бројни и мајстори кувања рибље чорбе.

Прво место, по оцени стручног жирија, у кувању рибље чорбе припало је екипи Удружења угоститеља и туристичких посленика из Ниша, куварицама Анкици Димитријевић и Виолети Антонијевић.

Срби воле рибљу чорбу, али и тврде да је чорбаст пасуљ „чудотворна, још неиспитана храна”. То смо чули и на овогодишњој „пасуљијади”, одржаној прошле суботе, дан после кувања чорбе, па је у такмичењу у кувању пасуља учествовало чак 58 екипа са укупно осамдесетак кувара професионалаца, аматера и ђака. Стручни жири проценио је да су то „чудотворно јело” најбоље припремили кувари Предшколске установе „Олга Јовичић Рита” из Краљева, међу аматерима екипа „С конца и конопца” из Ариља, а међу ученицима екипа „Срцем за сву децу” из Чукојевца код Краљева. Кад се све сабере, свеукупни победник манифестације „Сребрни казан”, у кувању и једног и другог јела, јесте поменута екипа и куварице из Ниша.

На једном од штандова затичемо помало разочаране куваре аматере Милоша Богојевића и Радојицу Вукосављевића. Нису баш задовољни пласманом.

Иначе, док су се пасуљ и чорба крчкали, била је велика гужва од знатижељника, многи од њих с већ припремљеним порцијама, чекали су да жири прође и да, обавезно уз „репету”, пробају оно што су мајстори за ова јела припремили. Никоме није било досадно, јер су се на оближњој бини смењивали музички уметници, играчке групе, било је ту чак око 400 учесника, па се и за њих, наравно, кувао чорбасти пасуљ.

А народно веровање са почетка текста о „чудотворном пасуљу” не подржава у потпуности научно становиште, јер смо од појединих кувара чули да је „пасуљ заиста хранљив, али и токсичан. Зато мора да се крчка најмање десет минута у води која се обавезно мења како би се одстранили отровни састојци. Иначе, садржи угљене хидрате, протеине и за пробаву веома корисна целулозна влакна… На америчком континенту пронашао га је Кристифор Колумбо, а тада га није било ни у Шпанији. У Србију је стигао прилично касно, па га ни Немањићи нису јели. Али јесу минулог викенда бројни Краљевчани.

Аутор: Мирољуб Дугалић, Политика.рс