КУАЛА ЛУМПУР – Боинг авиокомпаније Малезија ерлајнз, који се срушио у источној Украјини, вероватно је био оборен војним авионом, пише малезијски лист “Њу Стрјтс Тајмс”.
Према најновијој верзији, на којој тренутно раде иследници, авион је могао бити погођен ракетом ваздух-ваздух и пуцњима из 30-милиметарског авионског топа, пренео је “Глас Русије”.
Новинари листа се у тексту позивају на изворе из војске. Цитирани експерти говоре о томе да су на трупу авиона регистроване две врсте оштећења, прва “подерана” настала ударом ракетних елемената и друга “округла”, слична рупама од метака.
Раније је о томе како су на фрагментима Боинга 777 откривене рупе налик на трагове пуцњева, говорио представник специјалне мисије ОЕБС-а у Украјини Мајкл Боцјуркив.
Извор малезијског листа сматра да верзија украјинске стране о томе да Су-25 не може да се уздигне на ниво лета Боинга 777, није одржива, пошто ту удаљеност лако може да прелети ракета “ваздух-ваздух” П-60, којом су опремљени ти бомбардери.
Међутим, њен капацитет може бити недовољан да доведе до рушења авиона, зато су и могли да затребају додатни пуцњи из авиотопова.
Своје сумње новинарима изнео је и високи извор из одељења цивилне авијације Малезије рекавши да му није јасно зашто британски експерти говоре да на црним кутијама није забележено ништа неуобичајено.
“Црне кутије имају независно напајање, значи морају да буду сачувани последњих неколико минута, када се авион распао на делове”, уверен је он.
Како је раније јавила агенција РИА Новости позивајући се на шефа главне оперативне управе Генералштаба Оружаних снага РФ генерала Андреја Картапалова, уочи несреће три до пет километара од Боинга примећен је украјински војни авион, највероватније бомбардер Су-25.
Он је нагласио да је поменути Су-25 у стању да гарантовано погоди ваздушне мете на удаљености од пет километара, пренео је “Глас Русије”.
Путнички авион Боинг 777 на линији Амстердам-Куала-Лумпур малезијске авиокомпаније срушио се 17. јула у Доњецкој области.
У авиону је било 298 путника и чланова посаде који су погинули.
Кијев је за несрећу оптужио проруске активисте, док су они оптужбе негирали, тврдећи да не поседују средства, која би им омогућила да обарају ваздухоплове на тој висини.
Танјуг
RACAK MARKALE JEBO IM PAS OBRAZ
Нико из породице АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.
Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар., Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.
Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.