Суботица — Многи пољопривредници, који обрађују мале површине и нису остварили зараду од које би могли да плате обавезни порез за пензионо и здравствено осигурање.

Сада се суочавају са милионским дуговима и претњом пленидбе земље и кућа, па се о томе проблему тренутно разговара на више адреса.

Пољопривредници у Суботици, без обзира на то да ли обрађују пола или стотину хектара, плаћају исти износ пореза за пензијско-инвалидско и здравствено осигурање у укупном износу од 96.000 динара годишње.

Једна о “малих” пољопривредника, Ружица Матковић из Мале Босне, кажре да је њен брат Лазо Матковић добио од Пореске управе опомену да је за неплаћене порезе и доприносе по основу пензијског и инвалидског осигурања дужан, заједно са каматама, скоро милион динара.

Она тврди да дуг потиче још од 1997. године, када је њен брат био малолетан и када није имао у свом власништву ни мало земље, али да је био дужан да плаћа ово осигурање пошто је био члан пољопривредног домаћинства.

Иако су, по речима Матковићеве, годинама покушавали да га “ођаве” са овог осигурања у томе нису успели, у међувремену је њен брат наследио два хектара земље, а средином јуна стигла је опомена по којој су дужни да плате наведени износ,. Због тога им сада прети пленидба имовине и земље, пошто од обраде два хектара земље, како каже, не би могли да плаћате ни износ пореза, а камоли камате.

“”Можемо остати без земље, без куће, да будемо бескућници, да будемо корисник Народне кухиње, ко буде издржао до тада. Нечије срце можда то неће моћи да издржи. Осећам се грозно, разочарано, беспомоћно, безнадежно””, рекла је Матковић.

Једна од адреса на коју се обратила Матковићева, али и други становници села Мала Босна у којем живи је канцеларија Заштитника грађана Златка Маросиука, који каже да је цео проблем настао још 1986. године, од када датира обавезно пољопривредно осигурање, односно од 1997. године, од када је сваки грађанин обавезно осигуран по неком од три основа – рада, самосталне делатности и пољопривреде.

Он напомиње да је по тим законским решењима основ за улазак у обазено пољоприведно осигурање поседовање површине од 0,5 хектара, с тим да, без обзира да ли неко у свом власнитву има 0,5 или 100 хектара, његова годишња обавеза по овом порезу износи скоро 100.000 динара.

“Мој савет је да се пољопривредници организују, да траже преко својих удружења и преко града и свих организације где могу да се овај у основу неправични систем измени јер је иста обавеза и за оног ко има 0,5 хектара и за оног ко има два, три, пет максимума. Иста је обавеза од 100.000 динара”, рекао је Маросиук Тањугу.

Он је додао да су у проблему и људи који су остали без посла, а због тога што имају земљиште у свом власништву сада се третирају као пољопривредни произвођачи, што значи да су и они у обавези да по овом основу плате скоро шестоцифрен износ за годину дана.

Маросиук је овим поводом разговарао и са градоначелником Јенеом Маглаијем и договорено је да ће бити организована мања екипа правника који ће обилазити приградске месне заједнице и гледати како да помогну суграђанима, а пре тога ће обавити обуку у Фонду за пензијско-инвалидско осигурање, односно Пореској управи.

Овим проблемом се већ неко време бави и посланичка група Савеза војвођанских Мађара у Скупштини Србије, чији посланик Арпад Фремонд, и поред више пута постављеног посланичког питања, још није добио од надлежних одговор на питање колико пољопривредника има овај проблем.

Фремонд је у изјави Тањугу најавио да би ускоро могло доћи до промена у законским решењима, јер је нацртом измена и допуна закона о пензијско-инвалидском осигурању предвиђено да ове доприносе мора да плаћа само носилац газдинства, а не као у наведеном случају Лазе Матковића и чланови домаћинства.

Фремонд такође располаже информацијама да надлежно министратство планира да у септембру формира радну групу која ће радити на нацрту новог Закона о пензијско-инвалидском осигурању.

“Као посланичка група покушавамо да променимо ову ситуацију. Имамо предлог да малим газдинствима не буде обавеза плаћања пензијског и инвалидског осигурања, односно да износ буде знатно мањи. Не желимо да повећамо износ већим пољопривредним произвођачима, него да они који газдују на мањим површинама плаћају знатно мање” , рекао је Фремонд.

Танјуг