Питање властодршцима, које се намеће пре свих питања о тзв. царинској унији јесте: – Где вам се налази граница и царина на југу и југозападу Републике Србије?! – Не знате! А хоћете царинску унију?!
Народ треба да зна следеће како не би скупо плаћао одлуке марионетских власти! Да кренемо редом:
1. Царина је централни приход државе. Царина као јавни (фискални) приход – дажбина коју држава наплаћује на промет робе преко државне границе (између држава), представља посебно пореско давање и спада у групу посредних пореза. Као најстарији облик управљања трговином, царина је између осталог инструмент спољнотрговинске политике. У свом економско-историјском развитку, од мере која је имала понајвише фискални карактер и служила повећању државних прихода, царина се развила у заштитну меру домаће индустрије и домаћег тржишта од иностране конкуренције.
2. С друге стране, царинска унија је облик МЕЂУДРЖАВНОГ СПОРАЗУМА економски простор у којем се државе чланице обавезују да ће укинути међусобне царине и квантитативна ограничења трговине, а према трећим земљама применити заједничку тарифу. Царинском унијом се врши усклађивање трговинских политика, односно одређивање заједничких царинских стопа према земљама које се налазе ван те царинске уније. Када се тарифни систем царинске уније усвоји, нема више промена! То значи да би Р. Србија морала да обустави своју самосталну спољнотрговинску политику о слободној трговини и преференцијалној трговини са државама ван царинске уније.
Следствено, престају да важе споразуми о слободној трговини које Република Србија има са Русијом, Белорусијом и Кином! Због кога? Због сецесионистичке републике Македоније која је извршила противправну сецесију као и Хрватска и Словенија?! Због Албаније која је помагала агресију на СРЈ за време НАТО бомбардовања и даље угрожава суверенитет и територијални интегритет Републике Србије подржавајући план о тзв. великој Албанији припајањем КиМ?!
3. Треба народ да се подсети на чињеницу да је Југославија током 1944 – 1945. године, односно све до 1948. испоручивала Албанији, у виду поклона, огромне количине житарица и друге хране, материјала за привредну обнову земље, демонтирала фабрику шећера у Сивцу и друге објекте у Војводини, радио станицу, аутоматску телефонску централу у Београду, штампарију итд, у вредности која данас достиже милијарде долара и све то је поклонила Тирани.
Зашто је ФНРЈ то радила под руководством Тита?
– Уговором из 1946. године установљена је заједничка одбрана и најтешња војна сарадња са Албанијом. У току 1946 – 1947. године, посредством 26 закључених уговора успостављена је Царинска и монетарна унија између тадашње Југославије и Албаније, а границе двеју земаља биле су отворене за несметано насељавање албанског живља на КиМ и у Македонији. Затварајући очи пред катастрофалним последицама ове политике, крајњим сиромаштвом у земљи, Титова влада ФНРЈ је ту политику оценила као „велики успех“. Експлоатација сопственог народа, у тадашњој Југославији, сматрана је врлином, а пенетрација Албанаца на КиМ “револуционарним, историјским успехом”.
И дан данас скупо плаћамо цену те “генијалне” Брозове политике царинске и монетарне уније, нарочито у погледу сецесије КиМ!
Подсећа ли вас та Брозова политика царинске уније, слободног протока људи и капитала на садашњу политику Александра Вучића?! Што би млађа генерација рекла copy-paste!
Зашто царинска унија није добра за Србију:
1. Република Србија губи могућност самосталног вођења спољне политике и заштите интереса сопственог народа. Такође, Србија, ионако ојађења финансијски, укидањем царине додатно осиромашује свој буџет и остаје без великог дела традиционалних државних прихода.
2. Царинска унија поред Албаније, Северне Македоније и Републике Србије у перспективи би подразумевала улазак и БиХ и тзв. Косова у царинску унију. Имајући у виду да је царинска унија међудржавни споразум, Република Србија би потписала противуставни споразум са тзв. Косовом у виду међудржавног уговора! Ко је дао овлашћења председнику Србије за то? – Нико!
3. Царинска унија је, у данашњем геополитиком светлу, британско-бриселска стратегија за спречавање утицаја Руске Федерације на Балкану. Она је првенствено, геополитички, усмерена против Руске Федерације. Заједничким тарифама царинске уније престају да важе сви споразуми које је Република Србија потписала са Руском Федерацијом.
4. Царинска унија посредно елиминише било какав утицај Републике Српске јер ће се царинска унија дефинисати као целина у чији састав би могла да уђе само БиХ као држава, што следствено значи да ту нема места за Републику Српску. То би био маневар да се амортизује утицај Републике Српске и фаворизује утицај Сарајева.
Питање и за Милорада Додика:
Јеси ли ти Миле толико наиван или ти је лични интерес изнад интереса Републике Српске па седиш испод Вучићевих скута док ти он забија политички нож у леђа?!
Највећи губитници увођењем царинске уније биће Србија и Република Српска!
5. Република Србија налази се на простору који је још у оквиру ватиканске стратегије описан кроз тзв. план „cordon sanitare“ где православна Русија не би смела да испољава свој политички, економски и безбедносни утицај.
Дакле, и ватикански циљ је стварање царинске уније на Хелму!
6. Када је већ реч о царини, питање за све политичаре, који врше јавна овлашћења и оне који су некада вршили јавна овлашћења а сада глуме опозицију:
Зашто Република Србија није тужила УНМИК и ЕУЛЕКС који су противправно пренели овлашћења у области правосуђа, полиције и царине на тзв. привремене институије на Киам, противно Резолуцији СВ ОУН 1244, јер представници УНМИК и ЕУЛЕКС нису имали та овлашћења?!
То ви, „господо“ политичари, прво треба да кажете народу, а не да сервирате царинску унију кроз тзв. “мали шенген” као механизам за унутрашње разарање државе и легитимисање лажне државе Косово!
Нама треба држава у којој ће народ прво знати где су границе те државе и у којој ће првенствено бити заштићени интереси народа у Р. Србији кроз поштовање устава и закона!
СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ НАША ПРИЧА – А НЕ ТУЂА!
Гордана Валчић, председник удружења грађана „Наша прича Србија“
Наслов и опрема: Хронограф
