На малину се односи 42 одсто од укупног прохода за извезено воће * Пре две године Србија је била први светски извозник малина * Станковић: Држава не треба да утиче на цену, али треба да ради на стварању великих регионалних центара за откуп и складиштење
Само од извоза малине прошле године Србија је зарадила готово 230 милиона долара, што је 42 одсто укупне зараде од извоза воћа.
Пре две године Србија је са више од 100.000 тона била највећи светски произвођач “златног воћа”, остављајујући иза себе земље попут Пољске, Чилеа, САД, Канаде. Простора за напредовање и даље има јер домаћи воћари у великом проценту узгајају “виламет”, сорту малине која спада у најквалитетније у свету и за којом потражња, због врло мале конкуренције, не опада.
Међутим, и ове, као и годинама уназад, на тржишту малине у нашој земљи почетком лета долази до правог хаоса – произвођачи крећу у протесте јер им откупљивачи нуде цене са којима они, како тврде, на могу ни да покрију трошкове, а камоли зараде. С друге стране, хладњачари оправдање због ниже цене траже у томе што у хладњачама и даље имају малине купљене прошле године. Понуђена цена од 100 до 120 динара по килограму на самом почетку бербе натерала је прошле недеље произвођаче из Лесковца, Лебана, Шапца да крену у протесте, а након што конкретну подршку од државе нису добили, из Асоцијације малинара Србије најавили су за сутра нови протест. Њен председник Добривоје Радовић каже да “очигледно тајкуни диктирају цену јер је немогуће да је прошле године килограм малине коштао од 220 до 240 динара, а ове 100 динара, иако је род у Србији мањи за 30 до 50 одсто, а скоро је преполовљен и у Европи и Америци”.
Према подацима Привредне коморе Србије, род малине прошле године био је 61.875 тона на површини од 11.041 хектара и просечним приносом од 5,6 тона по хектару. Информације са терена говоре да се малина у Србији гаји на површини од 17.000 хектара са просечним годишњим родом од 100.000 тона и просечним приносом од осам до 10 тона по хектару.
– Прошле године је извезено 89.346 тона малине у вредности од 229,7 милиона евра, при чему се процентуално учешће извоза малине у укупном извозу воћа кретало око 42 одсто – истичу за Данас у ПКС.
Малина се, како наводе, претежно извози у смрзнутом стању, при чему су се највеће количине извозиле у земље ЕУ – Немачку, Француску, Холандију, Белгију, Велику Британију, Аустрију, и Италију, као и САД.
Агроекономски аналитичар Војислав Станковић за Данас каже да су ове године климатски услови свуда у свету били неповољни по малине.
– Почетак сезоне је, али се зна да је свуда у свету производња мања него раније, док је тражња константна. Не постоје тачне процене, али оцењујем да ће род и ове сезоне бити 50.000 тона чиме може да се задовоље потребе извоза – каже Станковић.
Он истиче како су у овој ситуацији донекле у праву и произвођачи, али и хладњачари, док би држава требало да аграрним мерама подстакне формирање задруга.
– Држава не треба да се меша и утиче на формирање цене. Робне резерве не откупљују малине, али треба радити на стварању великих регионалних центара за складиштење, откуп, сортирање, брање. Малина, и генерално сво воће има перспективу јер тренутно је 165.000 хектара под воћем, од његовог извоза зарадило се 550 милиона долара, а само прошле године целокупан извоз био је 802 милиона тона – истиче Станковић.
Он каже да воће учествује са 13 одсто у укупном пољопривредном БДП и да Србија у воћарству може да буде и те како конкурентна.
– Од воћа треба да правимо бренд, а нарочито када је малина у питању. Овде се узгаја виламет, изузетно ароматична малина много боља од “полке”. И зато треба водити рачуна, не увозити друге сорте и мешати их. Не смемо да саплићемо сами себе – напомиње Војислав Станковић.
Пише: Љ. Буквић, Данас.рс
