Према мишљењу неких руских научника, нашу планету ускоро не очекује глобално загревање, већ напротив – захлађење, изјавио је доктор географских наука, научни директор Института за географију Руске академије наука Владимир Котљаков.
„Ако говоримо о Земљи као планети, она се сада налази у фази захлађења“, рекао је он за програм „Скривене претње“, преноси телевизија „Звезда“.
Према мишљењу климатолога, човечанство сада пролази кроз интерглацијалну епоху током које се температура поново повећала. Котљаков сматра да повећана топлота доприноси стварању ледника.
„Ако сада постаје топлије, онда ваздух изнад тла постаје влажнији. И управо ту влагу носе ваздушне струје и она доспева и на Антарктик. Настају падавине у облику снега и количина леда се чак повећава“, објаснио је академик.
Улога Сунца
Научници повезују пад температуре са активношћу Сунца која зависи од броја и величине пега на његовој површини. Шеф лабораторије за рентгенску астрономију Сунца Института за физику „Лебедев“ Руске академије наука Сергеј Кузин објаснио је како пеге утичу на Сунчеву снагу.
„Најпростије речено, Сунчеве пеге су места на којима магнетно поље излази из унутрашњости на површину Сунца“, објаснио је експерт.
Он је такође рекао да временски услови на Земљи веома зависе од тренутне активности Сунца, јер већину енергије добијамо управо од наше звезде.
„Земља добија 99,999 одсто енергије од Сунца. Постоје прорачуни који говоре о томе да уколико би се узело Сунце и искључило, кроз 50 година би температура на површини Земље била 30 степени испод нуле“, изјавио је научник.
Према праћењима америчке свемирске агенције НАСА, 2020. године био је забележен најмањи број пега на површини Сунца, што би могло да значи почетак нове ере на планети.
Међутим, треба поменути да је на Земљи и раније било случајева глобалног захлађења. Она се називају и „малим леденим добима“. С тим у вези, Сергеј Кузин је испричао о најскоријим фазама захлађења на планети.
„’Мало ледено доба’ је, према мом мишљењу, трајало од 14. до 19. века. Мислим да је за то време је било три минимума – Маундеров, Шпереров и Далтонов. Али је управо највеће захлађење било повезано са Мандеровим минимумом“, рекао је доктор наука.
Иначе, током Маундеровог минимума било је замрзнуто неколико метара земље широм Евроазије, алпски глечери су се кретали ка Европи, поморске луке Холандије и Велике Британије су биле опкољене ледом, а број становника Исланда се преполовио.
Тренутно је тешко предвидети којим ће путем кренути наша планета – путем захлађења или загревања. Али једно је сигурно, човечанство је у овој фази развоја много спремније за различите катаклизме и ванредна стања него пре неколико векова, закључују научници.
Спутник
