Мало му педери: Уставобранитељ Девенпорт се сада директно меша у законодавство Србије

На молбу „Политике” да прокоментарише забрану уласка српским званичницима на Косово до краја изборне кампање и најаву премијера Ивице Дачића да ће Београд прекинути преговоре ако Приштина остане при томе, Мајкл Девенпорт, шеф Делегације Европске уније у Србији, рекао је: „Знате да је за сутра заказан састанак двојице председника влада Ивице Дачића и Хашима Тачија са високом представницом ЕУ Кетрин Ештон у Бриселу. Ми смо протеклих дана пажљиво пратили ситуацију и било смо у контакту са српском владом, док су колеге у Приштини биле у контакту са тамошњим властима.”

Девенпорт, доскорашњи амбасадор Велике Британије у Србији, који је своју садашњу функцију преузео 17. септембра, тврди да ЕУ нема нове услове за почетак преговора са Србијом, планираним најкасније у јануару, и подсећа на то да је Европски савет прошле и ове године одредио који су то услови. Он, истовремено, наглашава и да је то одлука свих земаљачланица.

Ово је први Девенпортов интервју дат штампаним медијима у Србији од када је преузео нову дужност.

Колике су шансе да Србија почне приступне преговоре у децембру?

Европски савет је, као што је познато, 28. јуна донео одлуку да отвори преговоре са Србијом. Истовремено, Савет је позвао Европску комисију да припреми предлог за преговарачки оквир, што би био предлог за међувладину конференцију за Србију. То би требало да се догоди најкасније у јануару 2014. године.

Оно што могу да кажем јесте да смо ми крећемо напред. После јунске одлуке Савета, прошле недеље почели смо аналитички преглед, тзв. скрининг Поглавља 23, а ове недеље наставили смо са Поглављем 24. То је кренуло веома добро и тако ћемо наставити и у следећој години. Морам да истакнем да су сви ови скрининзи веома важни за Србију и за ЕУ, као и за целе преговоре. Такође је врло важно имати тим за преговоре, који је врло добро припремљен, јер су скрининзи припрема за преговоре. Оно што буде утврђено у скринингу одредиће шта ће бити тема будућих преговора.

Не можете да кажете у којем је проценту децембар могућ као датум почетка преговора?

Већ сам рекао да је Савет говорио о јануару као најкаснијем датуму, тако да не бих о томе спекулисао.

Да ли је примена бриселског договора Београда и Приштине једини услов да, најкасније у јануару, сходно јунском закључку Европског савета, званично почну преговори Србије са ЕУ?

Да поновим: најважније је да смо на путу и да смо у припремама за међувладину конференцију најкасније у јануару. Савет је крајем јуна нагласио важност наставка видљивог и одрживог напретка у нормализацији односа између Београда и Приштине. Важно је да Србија и Косово наставе тим путем и да поштују Бриселски споразум од 19. априла. Морам да нагласим да је то од велике важности и да тај споразум не би био могућ без изузетно значајног ангажовања Ивице Дачића, Хашима Тачија и високе представнице ЕУ Кетрин Ештон. Направљен је план и распоред примене тог споразума, који је утврђен 28. маја, и верујем да су сви свесни колико је битно да се настави с применом тог плана, реализацијом ставки из договора, укључујући и изборе на Косову. Важно је такође да буде јасно да се захтева да свако од 35 преговарачких поглавља буде отворено, да се њихови елементи испуне и да се поглавља потом затварају.

А је ли најважније поглавље 35, које ће садржати питање односа Београда и Приштине?

Свако поглавље мора да буде отворено и затворено пре него што преговори буду успешно закључени. Нема мање или више значајних поглавља.

Има ли ЕУ неке нове услове за Србију?

Не. Европски савет је прошле и ове године одредио који су то услови и то је одлука свих земаља чланица.

Андреас Шокенхоф, из ЦДУ-а, изјавио је да Србија још није испунила услове да пређе на следећи степеник на европском путу. Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић одговорио је да је реч само о једном услову, који се односи на правосудни систем и да Србија није крива што није дошло до примене договореног. Ко је у праву?

Европски савет треба у децембру да потврди преговарачки оквир, на основу предлога Европске комисије. То ће одредити тло за следеће кораке ка међувладиној конференцији. Било би неприкладно да коментаришем ове конкретне изјаве. У овом тренутку, међутим, важно је рећи да одлучно руководство и конструктиван прилаз могу да доведу до даљег напредовања Србије ка ЕУ.

Да ли је излазност Срба на косовске изборе пресудна за почетак преговора Србије са ЕУ?

Задовољан сам тиме што српско руководство охрабрује Србе да изађу на изборе и да изаберу своје представнике и будуће вође. Избори су пут за функционисање демократије, а то ће бити и доказивање њиховог права да могу да бирају на Косову. Ово је шанса да могу бити изабрани људи који ће бранити интересе становништва на Косову у будућности. Неизлазак на изборе није ни у чијем интересу.

Има оних који мисле да ће Брисел убиство Еулексовог цариника искористити да подстакне бржу примену најосетљивијих делова Бриселског споразума, најпре за примену слободе кретања за међународне службенике, али и приштинских власти. Колика је могућност за то?

Прво морам да кажем да су сви били шокирани убиством Еулексовог службеника Аудријуса Шевчевичијуса 19. септембра. Важно је истаћи, као што је рекао први потпредседник владе Александар Вучић, да нико неће бити поштеђен у истрази и избећи одговорност. ЕУ је од почетка инсистирао на пуној слободи кретања за своје мисије на Косову, али и за пуну слободу кретања свих становника Косова. Слобода кретања треба да буде уобичајено право, не предмет договора и споразума. Ово трагично убиство може само да учврсти овакво наше опредељење.

Према изјави премијера Ивице Дачића, има покушаја да се пооштри преговарачки оквир ЕУ. У јавности је претходно обелодањено да је реч о томе да Немачка тражи да у том оквиру стоји да Београд, пре чланства у Унији, треба да потпише споразум о добросуседским односима с Приштином. Је ли то тачно?

Овде могу само да поновим да је Савет задужио Европску комисију да изађе са предлозима о темама преговарачког оквира. О томе је у јулу разговарано и са српском владом. Преговарачки оквир је сада тема интензивних преговора између држава чланица ЕУ.

Има неких најава да се Велика Британија активније укључује у решавање проблема на релацији Београд–Приштина. Постоји ли незванични немачко-британски документ у којем се наводно износе нови захтеви пред Србију?

Заједнички став држава чланица ЕУ, који се заснива на закључцима Европског савета, јесте да се настави нормализација и да се настави напредак између Србије и Косова. И баш сада све чланице ЕУ учествују у расправама о преговарачком оквиру, укључујући Велику Британију и Немачку.

И ништа више од тога?

То је део тога. Све чланице ЕУ дају допринос у изради предлога преговарачког оквира. Расправа држава чланица довешће до јединственог става ЕУ.

Да ли ће успех целине преговора практичнобити везан за успех косовског процеса?

Нормализација односа Београда и Приштине биће свакако важан део тих преговора. Важно је нагласити да ће у тим преговорима свих 35 преговарачких поглавља бити подједнако важно и за ЕУ и за Србију. Преговори ће бити отворени врло важним одлукама које се односе на независност судства, основна права, приступачност правди. Важно је нагласити да ЕУ овде не тражи козметичке промене, већ рад на свим подручјима који ће можда трајати годинама.

Такође је важно истаћи да ће потпуни успех у преговорима захтевати фундаменталне и дуготрајне промене у законодавству и примени тог законодавства, као што је, рецимо, заштита животне средине или пољопривреда. Изазов ће бити примена тог законодавства у хармонизацији са остатком ЕУ.

Колики ће утицај на одлуку Европског савета, када се буде одлучивало о евентуалном почетку преговора, имати годишњи извештај о напретку Србије на путу европских интеграција?

Заиста не бих хтео да унапред говорим о извештају о напретку, али је јасно да ће тај извештај бити важан као сигнал и Србији и чланицама ЕУ где се Србија сада налази кад је реч о реформама и шта у будућности треба да ради. Извештај о напретку у процесу евроинтеграције помоћи ће нарочито Србији да стекне осећај који су јој приоритети и чему треба да тежи.

А како ви лично оцењујете до сада постигнуте реформе у разним областима?

Морамо да нагласимо да постоје области где има напретка, нпр. влада и њени ресори направили су стратегију и акционе планове у борби против корупције, затим имплементацију стратегије против дискриминације, стратегију за реформу правосуђа… Важно је да је 1. септембра ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије. То ће поправити пословну атмосферу и припремити Србе на нови начин функционисања унутрашње трговине. Додатно је дошло до преструктуирања и приватизација, које су одмакле, што ће допринети ефикаснијем функционисању у будућности. Постоји одлучност да се обрачуна са корупцијом и мислим да се влада супротставила корупцији на систематичан и прави начин. Међутим, за успешну борбу неопходно је да се ти случајеви нађу и пред судијама и тужиоцима, а не само на насловним странама. Ми смо доста очекивали од спровођења медијске стратегије која је донета још пре две године, али, нажалост, ниједан нови медијски закон још није усвојен. У овој сфери постоји доста проблема, од нетранспарентног власништва, преко политичких утицаја на уређивачку политику, до државног финансирања које нарушава слободно тржиште и правила конкуренције.

Морамо да видимо напредак и у неким унутрашњим реформама, међу којима су стварање повољније климе за страна улагања, доношење новог закона о раду, да се упросте процедуре, посебно за издавање грађевинских дозвола. Мора се посебно обратити пажња на државне субвенције и оне се морају ускладити с правилима о додели државне помоћи како би се осигурала фер конкуренција.

Шта би скорашњи формални почетак преговора Србије и ЕУ у јануару значио за ваш мандат шефа Делегације ЕУ у Србији, који је на самом почетку?

На Делегацији ће бити велика одговорност, јер ће добити још једно озбиљно задужење поред свог редовног посла, да сарађује са Владом Србије и руководи европским програмима помоћи, који износе неких 200 милиона евра на годишњем нивоу. Делегација ће сада радити и на додатним пословима, који се односе на мониторинг преговора. Морам да нагласим да Делегација има изузетно добру сарадњу са српском владом, посебно са новим министром задуженим за европске интеграције Бранком Ружићем и са главним преговарачем Србије са ЕУ Тањом Мишчевић. Они су одличан тим, као и њихови експертски тимови.