Проучавам понуду домаћег намештаја чисто да видим како ствари стоје и да ли се на тржишту нешто дешава и закључила сам: домаћи произвођачи намештаја су све сами малограђани и простаци.
Било ми је мука од којекаквих Даласа, Хоме-а исл. са колекцијама Монако, Хавана, Ладy… Страшно.
Стид ме је, јер сам, евентуално, хтела да, ако нешто и узмем, то буде домаће. И по имену и по пореклу. Рецимо, баш би ми ‘легла’ гарнитура Шумадија. Спаваћа соба Војводина. Трпезарија у дуборезу Рас.
Онда, рецимо, нека фина и топла, отмена кухиња неког типично нашег имена: Љиљана, Јован(к)а, Јелена, Мирјана, Милунка, Ружица, Роксанда…
Дневна соба Авала, Морава. Долина Јоргована. Дрина, Гарнутура Требињанка, Косовка/ Косово и Метохија. Наслоњаче и софе Книн, Велебит, Козара, Кордун, Банија.
Али не, видела се вила у чем није била.
Монако, јбте! Идите у Монако па продајте то смеће.
Dobro rečeno. Ja pravim nameštaj, ali u mnogo manjem obimu nego te velike firme. Ima pomodnih mušterija ali ja njima i nemam šta da ponudim, ali i ima onih koji misle i žele u svom domu nešto kao i vi. Samo veliki je uticaj iz inostranstva, pomodarstva je uvek bilo a moderna vremena su mu olakšala put. Mislim da ljudi često i nemaju nikakav stav o nameštaju – ili kopiraju šta su negde videli ili samo pitaju koliko će da košta.
Kakve veze ima ime nameštaja sa njegovim kvalitetom, lepotom i funkcionalnošću ? Nikakve. Priznajte da Monako lepše zvuči nego Banija…
Ukusi su različiti, reče đavo i sede golim dupetom u koprive. 🙂