Манастир Ћелије: Троцрква Светог оца Јустина

У недељу 22. септембра у средњовековном манастиру Ћелије код Ваљева биће освештана нова црква са три олтара, који су посвећени Светом Сави, светом мученику Јустину Философу и преподобној Марији Египћанки.

Реч је о заветном храму архимандрита Јустина (Поповића), једног од највећих православних богослова 20. века, ког је Црква 2010. прогласила за свеца и његов спомен слави 14. јуна. После освећења, празничну литургију у новој цркви требало би да служе поглавар и више архијереја СПЦ и других помесних цркава, најављено је из Ваљевске епархије. Освећењем троцркве у Ћелијама испуниће се тестаментарна жеља оца Јустина, а уједно и обележити 125 година од његовог рођења и четири деценије од упокојења. Све то у години у којој СПЦ слави осам векова аутокефалности.

Жеља оца Јустина била је да његови наследници – његова духовна деца објаве његова дела – целокупни опус обухвата 40 томова, а да сав приход иде у Фонд светог Јована Златоустог за изградњу троолтарног храма у Ћелијама.

Без обзира на потресе и размимоилажења међу „јустиновцима“, завет оца Јустина остварен је у великој мери захваљујући издавачком подвигу сестринства овог манастира, у коме је отац Јустин провео последњих 30 година свог живота у немилости комунистичких власти, молитви и писању.

Темељи нове цркве постављени су 2007. у присуству 12 епископа. Грађена је према замислима оца Јустина и пројектима недавно преминулог архитекте Предрага Пеђе Ристића. Осликавање и унутрашњи радови на троолтарном храму, који по спољашњем изгледу и прилазу подсећа на цркву светог Димитрија у Солуну, завршени су ове године.

Манастир Ћелије, за који се верује да потиче из времена владавине краља Драгутина, налази се шест километара југозападно од Ваљева, у кањону реке Градац, у атару села Лелић, родног места владике Николаја (Велимировића), такође српског светитеља, чији се животни пут често укрштао са његовим ђаком оцем Јустином. Манастирска црква из 14. века, у којој се чувају мошти оца Јустина, посвећена је светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Више пута разаран и обнављан, овај манастир био је важан учесник у животу Ваљевске нахије и стварању модерне српске државе, а у њему почивају и историјске личности попут кнеза Илије Бирчанина.

Доласком оца Јустина 1948. Ћелије постају место послератног духовног отпора комунистичком режиму, а после његове смрти и центар народног поклоништва. Отац Јустин – у свету Благоје Поповић на овај свет је дошао 1894. у Врању и са њега отишао 1979. у Ћелијама на празник Благовести.

Београдски богослов, који је као болничар Српске војске прешао преко Албаније, монах који је за свог небеског заштитника изабрао светог мученика Јустина Филозофа, оксфордски, петроградски и атински ђак, оснивач Српског филозофског друштва и часописа Хришћански живот, професор Kарловачке богословије и Богословског факултета у Београду, одбио је епископски чин сматрајући себе недостојним те дужности. После Другог светског рата, са још 200 професора, прогнан је са Београдског универзитета, ухапшен, затворен, лишен грађанских права.

По изласку из затвора, на позив тадашње игуманије Саре долази у Ћелије где, упркос политичком прогону, почиње његов најплоднији пастирски, списатељски и преводилачки рад. Дубоко је веровао да је „најстрашније је бити човек у свету у коме смрти има, а васкрсења нема“.

Пише: Јелена Тасић, Данас.рс