Маргумски запис је је запис на једној опеци датираној на античко време, IV – VI век. Опека је нађена 1948. године, када је народни музеј у Београду организовао велика археолошка истраживања локалитета Маргум код села Дубравица, јер је био угрожен ерозијом реке Мораве.
Антички град Маргум се налази на ушћу Велике Мораве у Дунав, а то је било значајно место, раскрсница путева, са једне стране ту је Дунав који је спајао Средњу Европу са Црноморским обалама и истоком, а са друге стране долинама Мораве и Вардара ишао је пут ка Егејском мору. Нажалост током векова Морава је однела добар део некадашњег града, од око 56 хектара из времена када је Феликс Каниц правио белешке, сада је остало само око 2 хектара.
Приказ Маргума од Феликса Каница са краја XIX века и снимак са гугл мапа
Маргум су тада истраживали професор Растислав Марић, Ђорђе Мано-Зиси и Милутин Гарашанин. Пронађен је велики број предмета из различитих епоха, између осталог и опека са „чудним“ записом. Документација са ископаваима није састављена или није сачувана, а у записима стручњака који су пронашли опеку нема никакве назнаке о њој.
Предмет је вероватно изазвао велике недоумице приликом проналаска па иако је објављен у медијима, касније је завршио у депоу и заборављен је. Тек осамдесетих година предмет је поново „понашао“ археолог Драган Јацановић који се заинтересовао за налазе упаковане у музејске депое и препуштене забораву. Два фрагмента римске опеке изазвали су његово интересовање. Фрагменти се спајају на старом лому и сачуван је натпис који се налази на равној, горњој површини опеке, који је исписан чудним словима која највише подсећају и јесу ћирилица тј азбука. Јасно се уочавају азбучна слова Д, В, И, Б, Ш, Ж као и друга на први поглед непозната слова.
Два снимка Маргумске опеке
Опека је димензија 40 са 25 цм и дебљине 4 центиметра. На њој је исписано око 180 знакова у 17 сачуваних редова. 49 знакова су различити док се остали понављају. По речима Драгана Јацановића сасвим сигурно је да је реч о једном смисленом натпису, који није мали, поједине групе слова се понављају, што указује да је реч о речима које се понављају у тексту.
Јацановић се консултовао са колегама епиграфичарима, и једино што су утврдили да није у питању грчки ни латински језик, али није ни класична ћирилица. Постоје и тзв. криптонатписи, археолози их тумаче и као магијске, ритуалне записе, чија је порука намењена само упућенима, писана шифровано тако да је не може свако прочитати. Неки од таквих натписа откривени су и у оближњем Виминацијуму. Ово може да буде нешто слично томе.
„Магијска“, шифрована порука из Виминацијума
Закључак Драгана Јацановића је да је његов посао, као кустоса музеја, да опеку сачува и публикује како би била доступна неким новим истраживачима да открију какву су нам поруку оставили преци. Делује да порекло данашње ћирилице није баш тако јасно како „знамо“ јер изгледа да су бар нека слова данашње ћирилице постојала далеко пре званичних твораца. Ово није једини приказ „ћириличних слова“ која вероватно претходе ћирилици, али је, чини се, најочигледнији.
Драган Јацановић детаљно прича о овом предмету у емисији коју можете погледати на каналу Чачкалица.
Цела опека и археолог Драган Јацановић, кустос Народног музеја у Пожаревцу
Компјутерски пробно појачана слова за потребе емисије и аутор текста са опеком
Постоји једно тумачење ове поруке које је урадио аматер истраживач Станиша Атанасијевић из Јагодине. Иако је евидентно да је уложио велики труд ипак мислим да његово читање не може бити исправно јер на више места иста слова оригиналног записа препознаје као различита слова модерног језика и обрнуто различитим словима на опеци даје исти модерни знак. Станиша се ослања на санскрт и вероватно његово тумачење може да помогне неком будућем тумачу. Више о Станишином тумачењу можете прочитати на текстовима доступним на интернету.
Тумачење Станише Атанасијевића
И да завршимо са речима Драгана Јацановића – Верујем да ће овај натпис дочекати своје време и свог тумача и открити нам своју причу.
