Марија Хаврилов: ОД СРБИЈЕ ДО СОДОМИЈЕ

Navod iz teksta : “Особа са поремећеним моралним и духовним вредностима, која нема и не може да има
породицу, којој породица не представља светињу, која не зна да ли је у својој кући мушко или женско –
не може добро ни Државу да води……..” (Misli se na A.Brnabić)

Ali kod naših političara to nije bitno.Glasaju i dozvoljavaju Vučiću da lomi Srbe na svakom
koraku – a koraci bezčašća i nerazuma vrha vlasti najviše ruše narod – koji kao bezsramno ,nemoralno društvo tako
evoluira u uništenje.

Navodim izvadak iz mog ranijeg komentara i nastavljam dalje komentarisanje na osnovu nove realnosti:

U upravljačkim strukturama danas, mi nemamo nikoga za koga bi smo se vezali – a vladar je potreban.da vodi.
Narod ne može da upravlja državom i da to donese neki pozitivni učinak, narod može da podržava nekoga koji osjeća što je dobro za narod sada i u budućnosti. A što je to što je dobro – u današnjim uslovima življenja – teško je sažeti. Ja nemam ni dovoljno znanja niti podataka da formulišem kako treba ići ka dobru za narod tj za dobro naše mlađe generacije , za dobro njihovih sinova i potomaka. Imam neka viđenja koja ne ulaze niti u okvir politike – (jer mi je ista odbojna – ali eto tako se živi s politikom na gbrači i to svaki dan ) niti u domen mojih moći praktičnog djelovanja.
Ali zdravorazumski mislim:
1.- Treba imati dovoljno zdrave hrane i zdrave pitke vode danas i u budućnosti.
2.- Treba imati industrijsku proizvodnju za domaćinstva ( Odjeća,tehno-aparati u kući,razni potrebni alati)
3.- Dovoljnu proizvodnju potrebne energije.
4.- Ograničiti veličinu gradova na optimalno održivi broj stanovnika, koji mogu imati zaposljenje .
5.- Razmjenom teritorija preko Albanije uz Crnu Goru izaći na more ,na morski pojas od Bojane do rta Rodonit.
6.- Preko sistema obrazovanja uticati na mentalni sklop budućih generacija – da ostaju u granicama morala (Kao Svetosavlje) i u kontinuitetu naše pozitivne istorije . Da život i življenje shvate kao ljubav prema Familiji, ostvarenje svoje Familije uz ljubav i poštovanje unutar Familije, i ljubav prema potomcima. Nije potrebno ekstra bogatstvo niti radi ičega , već je potrebno samo ono što omogućava normalan život u Familiji i shodno tome i funkcionalnost države.
Čak i u okviru današnjih granica (ako nam ih ne smanje) država Srba može sve to da ostvari.
Da bi se to sve ostvarilo ne smiju se otuđivati-prodavati poljoprivrena i šumska dobra, vode i izvori,rudna
bogatstva pod zemljom.
Političari ne mogu znati sve ovo, oni imaju usmjerenja u ovom ili onom pravcu, i igraju uloge u demokratiji političkih stranaka. Ali ako imaju imalo ljudskosti – oda bi morali nastojati da na odgovorne funkcije dovedu ljude od znanja, u ekonomiji recimo Dr.Komazeca, Dr.B.Dragaša, zatim u sektoru bezbjednosti , Prof.Dunđera i druge koji su veterani iz prošlih zbivanja, te za savjetnike umove poput pisca D.Lučića itd.
Ja bih puno volio da Bog na neki nečin dovede Šešelja na poziciju pretsednika vlade, a da Vučić u sadejsvu sa njim krene u gore navedene smjernice.
Nastavljam dalje:
A zašto rekoh da bih to volio ? Mislimda bi Dr. šešelj obuzdao Vučića u nerazumnom djelovanju i da bi koliko toliko tok zbivanja na javnoj sceni okrenuo ka pozitivi. Rješenje bi bilo bolje : Novi Vladari…..ali mi smo u opštem kretanju koje zovu doba „Demokratije“…glup i nerealan naziv. Znači ako smo već u toj opštoj struji kretanja – za promjene trebalo bi opet u nove izbore, a što je najgore u takvoj sceni – opet sa bivšim političarima koji su Srbima napravili katastrofalno propadanje, počev od 1916 godine.

Međutim Bog nije dao da pored Vučića , koji je izabran od većine naroda, dijela naroda uskog ličnog gledanja, nije dao da stane neko ko zna pravnu stranu,političku stranu, i orijentacioni pravac za boljitak naroda u budućnosti ili za sigurni opstanak ako ne svih normalno živućih u miru, a ono bar sa izgledom na opstanak ostatka.
Bog nije dao Srbima nikakvu šansu za bolje – već preko Vučića nagovestio još veće i sramotnije propadanje.

Možda govorim kao pop – ali iako vjerujem u Boga, popovima ne pripadam.

Izgleda da su Srbi izgubili vjeru u Boga i čine razna sagrešenja – kroz akcije i iskazane želje na javnom planu. Izgleda da je većina Srba okrenuta takvom ponašanju. Jednostavno kažu da je bitno imati posao bar trenutno,
imati neku egzistenciju i što više novca (to svi žele od onih gladnih pa do onih prebogatih), dobijati penziju redovno itd….itd.

Dok se ne vratimo na pravi put a to je da većina od nas brine brige ne za trenutno opstajanje i šačicu para, već za bolje naših Familja danas, za bolje sutra, za sigurnu budućnost našeg potomstva ne samo u materijalnom smislu, već i u duhovnom (znači povratak Familiji – i jakoj državi, povratak spremnosti da Familiju i državu branimo bez ikakvih rezervi. ) , sve dotle Bog nam neće pomoći. Ako ovako ostane – Bog će nam pomoći jedino
u slučaju da nam preti totalno fizičko uništenje – ali malo će Srba tada preostati. Možda smo onaj mali broj
koji nema želje koje danas preovlađuju.
Sramota je za Srbe da ih Vučić iz dana u dan vodi u poniženja koja su neshvatljiva normalnom ljudskom biću.
Jedino je dobro što je tu i tamo ponešto u infrastrukturi zemlje izgrađeno, ali to se događa svuda i u svim zemjlama u manjem ili većem opsegu, to je u redu da kaže – ali svaki put kada se Vučić pojavi na medijima , a tu je neprestano, dio njegove priče je čista uvreda za moral Srba. Svaki put.

Ne želim da komentarišem obrazovanje pederske vlade nad Srbima. Tu je svaki komentar izlišan. Ali ako je već
tako – i ako se Srbi sa tim slože – onda propadanje je strašno ubrzano, konačno i skoro završeno . Ostaje da se
ozvaniči odustajanje od Kosmeta, Raške oblasti, Južne Srbije, i Vojvodine, a da se ostatak Srbije naseli
Ciganima i Afro-Azijskim emigrantima . Tako na ovaj način gubimo svaki smisao postojanja .

Ipak uzdajmo se u Boga – koji nam je kroz istoriju puno puta pomogao – a sledeće generacije bi to kroz duži period obezvrijedile,zatim stradale i Srbi se nakon stradanja opet uz Božju pomoć podizali.