Марин Кетуза: „хладнији рат“ је почео и Русија у њему побеђује

Светска доминација у скорој будућности ће се обезбеђивати преко контроле и управљања енергетским тржиштем, а Русија у тој борби побеђује, изјавио је главни стратешки аналитичар у области енергетике и инвестиција истраживачког аналитичког центра Casey Research Марин Кетуза у интервјуу издању The Energy Report.

Кетуза сматра да почиње епоха „хладнијег рата“ ” (The Colder War).

„То је дуга битка, као и први хладни рат, ипак у „хладнијем рату“ ће судњи дан нафтног долара бити одлучујућа битка. И победиће они који инвестирају у енергетско тржиште“, сматра он.

Према мишљењу експерта, главне сукобљене стране у новом хладном рату су Русија и земље, као што је Кина, с једне стране и САД са својом светском хегемонијом, с друге стране. Уз то, државе БРИКС су већ бациле изазов финансијској доминацији Запада, формирајући свој девизни фонд – алтернативу ММФ и Светској банци. Заједно са Русијом, локомотива тог савеза енергетских тржишта је и Кина, која ће до краја 2014. године постати највећи потрошач енергетских ресурса у свету.

Аналитичар важну улогу приписује и земљама северне Африке и Латинске Америке. Према његовом мишљењу, то су региони са огромним енергетским потенцијалом, који чека свој излазак на светско енергетско тржиште, али има проблем због недостатка средстава потребних за истраживање и производњу енергената. Тржиште северне Африке је врло перспективно, мада у дугорочној перспективи, посебно за Русију и Кину, јер западне компаније и инвеститори одлазе, плашећи се огромног ризика због турбуленција у државама тог региона. Русија и Кина су већ постале приоритетни инвеститори и водећи конкуренти Запада на северноафричком енергетском тржишту. На пример, Кина је усвојила стратегију инвестирања у енергетске компаније северне Африке на рок од 50 година, за разлику од западних компанија које планирају инвестиције само за следећи квартал.

Кетуза је рекао да, за разлику од САД, Русија и Кина не разматрају своју политику као тежњу ка глобалној хегемонији, њихова дејства су реализација и афирмација својих националних интереса уз помоћ заједничких напора.

Разлику између првог хладног рата и „хладнијег рата“, експерт види у томе да у првом рату ни Кина, ни нова тржишта нису имали тако важну улогу, као сада. Данас су се Кина и друге земље у развоју, које се не слажу са режимом САД, ујединиле с Русијом у борби против Новог светског поретка САД.

Председник Русије Владимир Путин представља фигуру глобалног отпора САД и свет је на то обратио пажњу 2013. године, када је руски лидер чврсто и упорно бранио своју позицију поводом сиријске кризе.

Русија и Кина су имале јединствену позицију у Савету безбедности УН по питању Сирије, Украјине, Исламске државе. Санкције, које је Запад увео Русији, немају значаја ни за Кину, ни за државе ОПЕК. Санкције су фактички постале фактор зближавања Русије и Кине, а то ће се Европи вратити као бумеранг.