МАРИН ЛЕ ПЕН: Срби, бежите од Европске уније, она вам је гарант за банкрот и урушавање државе

Свако даље проширење је лоше за Европску унију. Србија нам је пријатељска земља. А када смо некоме пријатељи, не зовемо га да нам се придружи у кошмару. Улазак у ЕУ је сигуран пут за банкрот, за урушавање друштвеног напретка постигнутог последњих педесет година.

Овај савет нашој власти и народу ексклузивно, преко „Новости“, шаље лидер француског „Националног фронта“ Марин Ле пен, наводећи као пример Словенију „која је некада била богата, а сада презадужена“.Шеф партије чије се име више не изговара стидљиво и са врха усана, после значајног успеха на недавним локалним изборима, за наш лист анализира општи успон деснице у Европи, српске стратешке дилеме, а открива и шта јој смета у важећем концепту „мондијалистичког казина“…

Против сте овакве Европе, а ипак сте посланик у Европском парламенту?

– Да нисам тамо, ко би причао у име Француске? Потребно је да представници патриота буду у ЕП да би блокирали напредак ЕУ, која не престаје да узима све већу власт. Не знам како бисмо томе могли да се супротставимо другачије, осим да будемо у сржи инстанци које одлучују?

Србија је, као и Француска, платила велику цену у Првом светском рату. Сада смо сведоци покушаја ревизије историје – жртве се претварају у кривце…

– Французи и Срби немају никакву одговорност за тај рат. Сведоци смо намере идеолошког искоришћавања догађаја из историје да би се утицало да данашња збивања. Треба истрајати и пружати отпор таквом цинизму. Није на другима да нам намећу како ћемо посматрати сопствену историју. Добро се види шта је циљ свему томе, да нас увере да је ЕУ пројекат мира и да би било рата да није ње. То је потпуни апсурд. Између 1945. и 1973. није било рата, а није било ЕУ. Реалност је таква да је мир, нажалост, очувало нуклеарно одвраћање.

НАТО је први пут пре неколико дана признао да је бомбардовање Србије 1999. било без одобрења СБ УН?

– Наравно да је то била агресија и кршење међународног права. То је историјска реалност. За то сам да Француска изађе из НАТО. Знате шта мислимо о начину на који су Американци дошли да би откинули Косово од Србије. Од тада смо их више пута видели на делу, у Ираку, Сирији, Либији. Данас их видимо у Украјини. А све је почело на Косову. Била је то нека врста теста. Отворена је Пандорина кутија, дозвољено је страној сили да дође, организује и одлучи о подели територије коју је тражила мањина. И видећемо то свуда.

Ко је одговоран за драму у Украјини?

– Визија ЕУ о Украјини је потпуно искривљена. Грађани су у страху. Нема другог излаза до федерализације Украјине, да би сваки део могао да заштити своје економске интересе, један историјски и географски оријентисан према Истоку, а други према Западу. Одбити такву реалност значи подстицати грађански рат.

Колико је потребна јака Русија да би се контрирало Вашингтону и НАТО у међународним односима, да се више не би догађале сличне ситуације?

– Потребан нам је мултиполарни свет. У том свету Русија има суштинску улогу. Она је контратег и за економски модел. Мислим да САД, и ЕУ која је прати у стопу, баш због тога тренутно и развијају хладни рат према Русији. А Русија би требало да нам буде природни партнер. Руски модел је потпуно супротан америчком. Он је одржив, патриотски, штити традицију и националне вредности, одбија мондијализам који од трговине прави закон изнад свих осталих закона. Желим свет у ком нације разговарају равноправно, а не онај у ком ће бити потчињене вољи технократа, Вашингтона, Брисела или Берлина.

Како објашњавате успех ваше политичке опције?

– Увек смо били храбра странка, која се усуђивала да каже истину Французима, онда када је било политички коректно да се све то пориче, без озбира на то да ли је реч о имиграцији, ЕУ или разузданости либерализма, што смо открили још деведесетих.

Да ли за ту популарност дугујете и либералном капитализму, јер је незадовољнима отворио врата за протесте?

– Немамо на чему да му захваљујемо, јер иза тога стоји много патње. „Национални фронт“ се током осамдесетих борио против социјалистичког екстремизма, а сада се налази у ситуацији да се бори против либералног екстремизма који представља велику опасност у свету, а нарочито по Европу. Величина политичке странке се огледа у томе да открије истинске проблеме и да се бори против њих. То је разлог због ког се ми данас боримо против тотално слободне размене, потпуно отворених граница и свеопштег социјалног и монетарног дампинга који је од једног од најбогатијих делова света направио континент у банкроту.

Зашто кажете да је мондијализација систем у коме робови производе да би се продавало незапосленима?

– Мислим да сам пронашла доста тачну дефиницију. Амерички модел је наметнуо овај систем, у ком огромна маса новца више нема никакву везу с реалношћу произведеног богатства. Овај модел се спроводи у корист неколико стотина људи, а на штету стотине милиона. Од казина је направио неку врсту правила живљења у свету. Увек са истим добитницима, и истим губитницима.

Како изаћи из тога?

– Нацијом. Нација је природна структура за успостављање просперитета и равнотеже, супротстављање нелојалној међународној конкуренцији, за борбу против финансијских спекулација, осигурање безбедности грађана и одбрану њиховог идентитета.

Зар државе нису јаче заједно, у Европи, него самостално и одвојено?

– С том причом је готово. Ту теорију су нам продавали да би нам наметнули Европу. Реалност је потпуно другачија. ЕУ је збир слабости. Доказ је пред нама. Бројке саме говоре. Француска изрека каже да дрво треба оцењивати по његовим плодовима. Еврозона је црна рупа светског раста већ десет година. Незапосленост и сиромаштво су порасли до спектакуларних пропорција, а заједничка монета је на вештачком дисању с милијардама које немамо, али их ипак некако налазимо да бисмо је спасли. Била је створена као средство за борбу утицаја с доларом, али не само да то није постала, него се сада преговара и скандалозни споразум о слободној размени између САД и ЕУ. Види се да је крајњи циљ, у ствари, био стварање униполарног света. Верујем у Европу нација, у којој ће државе слободно сарађивати међу собом, али не против интереса својих грађана. Присуствоваћемо пролећу европских народа. Мислим да ће почетак тога бити предстојећи избори за Европски парламент.

Може ли поново доћи до великог рата?

– Увек имам тај страх. Немати га, значи бити потпуно неодговоран. Не знам, само, да ли би могао да има исти облик који смо познавали кроз историју. Замислимо да се сутра уруши долар. Мислите ли да то неће изазвати ризике од јаког конфликта? Не мора то обавезно да буде прича о границама. То може да буде и сучељавање економских модела. Може, на пример, да буде монетарни рат. Треба бити свестан да Европа није спонтано мирољубиво место. И, баш због тога, треба се заштити, како од великих утицаја једних на друге, тако од жеље једне суперсиле да наметне своје погледе и моделе остатку света.

Прича се да не волите странце?

– То није истина. Екстремну имиграцију, којој смо изложени и која је наметнута Француској, ниједан народ не би прихватио. Не можемо да примамо стотине хиљада људи сваке године, када немамо довољно посла ни средстава да хранимо сународнике. Потпуно је легитимно да Француска буде привржена одбрани свог идентитета, вредности, обичаја, начина живота. Сви се слажу да Банту одбране свој идентитет, али нико се не слаже да то раде Французи. Имиграција може да буде прихватљива, али у разумним оквирима, сходно тренутку историје одређене земље и, у сваком случају, уз њену сагласност.

БИЋЕМО НА ВЛАСТИ ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА

Надате ли се да бисте могли једнога дана да преузмете власт у Француској?

– Очекујемо да се то догоди у следећих десетак година. И, нисмо у томе усамљени. То важи за патриоте у многим другим земљама. Разум ће нас повести повратку нацији и њеној заштитничкој улози. Није далеко време када ће се затворити заграда иза овог несрећног искуства.

УВЕК НА ВАШОЈ СТРАНИ

Шта је остало од француско-српског пријатељства?

– Не знам када је реч о властима, али ми смо увек били пријатељи Србије. Томе сведоче и многобројни Срби који живе у Француској, као наши стари и верни пријатељи. Срби су велика нација.

Новости