У време напредњака огољена марионетска природа српских режима Добили смо ништа, а остали без – обећаног! Ово би у најкраћем био завршни рачун прве године Николићевог и напредњачког владања Србијом, гледано са становишта очувања Космета, бриге о Србима у региону и свету, животног стандарда, обрачуна са корупцијом…

У данима када се праве овакви биланси тешко је прећутати посебан стратешки допринос који је једна од најмлађих странка на политичком небу Србије дала нашој стварности: током мандата напредњака и њихове коалиције и приметног континутета од 5. октобра 2000. године, управо у њихово време огољена је погубна марионетска природа српских режима.

Ако је покојни Ђинђић то покривао својом политичко-реторичком вештином, Коштуница директним отпором, Тадић прихватањем свега наметнутог као изворно свог, дотле смо у протеклих годину дана били сведоци послушничког прихватања и спровођења решења супротних интересима Србије и Срба, уз приметно гажење европских и цивилизацијских вредности, за које се веровало да су вечите.

У чему се огледа марионетско понашање актуелне власти из Немањине и са Андрићевог венца и зашто се то догађа? Најчешће трагајући за одговором на ово у протеклих годину дана дошли смо до истине коју је на себи својствен начин формулисао др Душан Батаковић, директор Балканолошког института САНУ, историчар и амбасадор, човек који се без претеривања може сматрати једним од најбољих познавалаца и модерног и Космета у прошлости.

Према његовој оцени, „жртвовањем косовских Срба актуелна српска администрација отплаћује подршку за долазак на власт, а Албанцима на тањиру препушта Косово“. Паметном човеку, што би се рекло, и комарац је музика, а нашем човеку овакво тумачење све говори.

Уз све разумевање за нелагодну позицију константног притиска споља, у којој се данас налази српски државни врх, постало је неспорно да је ова власт прихватила послератне резултате етничког чишћења Срба на Космету, зажмурила на чињеницу да је од 170 уништених српских светиња и споменика обновљено тек неколико, једном речју ушло се у решавање косметског питања у Србији без претходно отвореног српског питања на Космету и очигледног дискриминисаног статуса који српски народ има на овом делу територије.

Неповерење у власт по питању Космета је у ових годину дана – учвршћено, тим пре што се већ годинама грађанима Србије, уз асистенцију контролисаних медија и из света инструираних невладиних организација, систематски испира мозак да је „Космет заувек изгубљен“. Будући да у најширим слојевима становништва нема свести о потреби и реалним могућностима да сачувамо овај драгоцени део наше територије, нова власт је отворила другачију и погубнију фазу у предаји Космета, чему су још једина брана, са ограниченим дометом и снагом, само Срби са Космета.

Када је својевремено српски председник Николић изашао са својом Платформом о Косову и слоганом „изнад не можемо, испод не смемо“, од које је нажалост брзо одустао, само је накратко наговештена могућност осмишљеног отпора отимању Косова, али смо увидели да је то био само маневар и да је управо ова власт, наслањајући се на претходну, спремна да преда духовну колевку српског народа, што се по речима мудрих и умних из Србије већ догодило.

Све што даље буде следило имаће отужан укус ове чињенице, а власт ће манипулацијама и контролом медија настојати да изблефира како је то за Србију најбоље и једино решење. При томе, не морате бити политички аналитичар или стручњак па да схватите оно што је једноставно, кратко и надасве паметно изрекао недавно Емир Кустурица: „Није народ бирао власт да преда, већ да не да Косово!“