(Молбу коју смо добили путем електронске поште преносимо у целости)
Група десеторо радника бивше Унмик администрације са Косова и Метохије у намери да дођу до правде, 21. јануара упутиће се у Београд где ће пред вратима Канцелаије за Косово и Метохију тражити пријем код господина Марка Ђурића.
__________________________________________________
Директору Канцеларије за Косово и Метохију, господину Марку Ђурићу
Поштовани господине Ђурићу,
Средином Новембра прошле године после нашег дописа Канцеларији за Косово и Метохију, добили смо позив од стране господине Немање Кијачића, службеника Ваше канцеларије, који је био јако љубазан и објаснио намере Ваше институције да нам помогнете у решавању проблема.
Од тада до данас је прошло два месеца, званични одговор нисмо добили и све је мање наде да ће га бити.
Зато, наша група окупљена око истог циља у намери да пронађемо решење за проблем који нам је направила држава, имамо намеру да се састанемо са Вама.
Зато Вас молимо да у наредним данима одредите термин за састанак.
У супротном, одлучни да се састанемо са Вама, имамо намеру да 21. јануара дођемо у Београд, иако то за нас није нимало једноставно.
Пред вратима Ваше канцеларије остаћемо све док се не састанемо са Вама.
Надамо се да ћете ипак наћи мало времена да чујете за проблем десет српских породица са Косова и Метохије, тј. људе који са Косова никада нису одлазили, а данас смо приморани да о томе размишљамо.
Од господина Немање Кијачића обавештени смо да је Ваша канцеларија већ два пута затражила мишљење директора Пореске управе, али да одговора нема, па самим тим и то показује неозбољност ове институције која нам је (мало је рећи) довела у питање опстанак и останак на Косову и Метохији.
Само да Вас подсетимо, Управа царине је прихватила закључак Владе Републике Србије из 2008. године, а Пореска управа није, иако се ради о истом министарству.
Основни суд у Београду је пресудио у нашу корист, али је Апелациони суд поништио првостепену пресуду и на тај начин угасио наду за наставак живота наших породица на Косову и Метохији.
Пореска управа се позива на јасно законски прописаним правилима за пријем службеника у државну службу, те да Закључак Владе за њих није никакав обавезујући акт.
Ми сматрамо да је проблем политичке природе, а на тај начин и решење може бити уз помоћ политичара, те да решење проблема не треба тражити од руководиоца Пореске управе, већ је решење проблема тамо где је проблем настао, тј. у Влади Србије.
Надамо се да нас нећете погрешно разумети, али у жељи да останемо на Косову и Метохији, у нашој борби очекујемо и медијску помоћ, па ћемо у складу са тим обавештење о нашем доласку послати и свим медијским кућама.
Још једном Вас подсећамо да је наше ангажовање са уговорима о “Привременим и повременим пословима” престало септембра 2014. године. Од тада до данас нико није имао слуха да нас саслуша до краја.
Ако Закључци и уредбе Владе нису обавезујући за једну институцију Министарства финансија у Влади Републике Србије, како је могуће да се прихватају у другој и како је могуће прихватање припадника КБС, цариника и бивших запослених у косовским судовима?
У прилогу овога дописа шаљемо Вам:
- Закључак Владе Републике Србије од фебруара 2008. године, који је покренуо проблем.
- Изјаву о неприхватању косовских институција тј. отказна изјава, коју је од нас захтевало тадашње Министарство за Косово и Метохију. Форма текста састављена је у Министарству за Косово и Метохију.
- Решење које је Управа царине дала Унмик цариницима, који су заједно са нама под истим условима напустили косовске институције. Они и данас раде. Дакле, Министарство финансија, Управа царине прихватила Закључак Владе Републике Србије, а Пореска управа тај исти Закључак Владе тумачи другачије.
- Један од одговора из Канцеларије за Косово и Метохију, у коме се каже да Ваша Канцеларија није надлежна за решавање проблема Срба са Косова и Метохије.
Молимо Вас да још једанпут пажљиво прочитате текст у наставку.
Хвала на разумевању.
________________________________________________________________________________
(У наставку следи писмо које је претходило контакту са Вашом Канцеларијом, за коју сматрамо да је једина релевантна институција која решавање нашега проблема може вратити за истим столом, за којим је проблем настао, а то је Влада Републике Србије)
Наиме, 2008. године када је Косово једнострано прогласило независност, тадашња Влада Републике Србије позвала је раднике привремених институција на Косову и Метохији да напусте исте и да по закључку Владе Р.С ”05 број: 02-812/2008” у Београду, 21 фебруара 2008. године (Службени гласник РС, бр. ”55/05, 71/05- исправка и 101/07”) обавезу о прихватању радника преузму надлежне институције чија су имена јасно наглашена у закључку.
За све постоји писана документација.
Тадашње Министарство за Косово и Метохију од радника Унмик Пореске Управе на Косову и Метохији затражило је писмену изјаву о неприхватању косовских институција, које су прогласиле независност, што смо и учинили и исте оверили деловодним печатом сада већ Пореске управе Косова и предали канцеларији Министасртва за Косово и Метохију и централи Пореске управе у Београду.
(Чудна је чињеница да је Управа Царине Србије, прихватила све раднике и да су они у складу са Споразомом из Брисела распоређени на радна места у оквиру Царине Косова.)
На састанку који је посредовањем тадашњег Министарства за Косово и Метохију одржан септембра месеца 2008. године у централи Пореске управе у Београду, са тадашњим директором Пореске управе Србије Дејаном Стојановићем , у присуству помоћника директора Пореске управе задуженим за регион Косова и Метохије, господином Живојином Митровићем, надлежних за људске ресурсе у Пореској управи Србије и петоро представника групе бивших радника Пореске администрације Унмик-а, договорено је прихватање свих радника уз обавезну пратећу документацију која је претходно затражена од нас.
Слободно можемо рећи да смо ПРЕВАРЕНИ на следећи начин. Тадашњи директор Пореске управе је дословно рекао “да би смо избегли редовну процедуру и расписивање конкурса, ми ћемо Вам дати један, а највише два уговора на одређено време, а након тога и коначно уговор на неодређено време”.
Први УГОВОР О ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА са Министарством финансија Републике Србије – Пореска управа Србије, закључен је 01.09.2008. године и продужаван је дванаест пута са све дужим прекидима све до 12.09.2014. године.
За време трајања уговора добијали смо готово минималне зараде без икаквих косовских додатака, који по уредби Владе Србије добијају сви запослени у српским институцијама на Косову и Метохији ( никада се нисмо противили и задовољавали смо се тиме).
НАКОН ИСТЕКА ПОСЛЕДЊЕГ УГОВОРА ми нисмо добили никакво објашњење од надлежних у Пореској управи, иако смо се писменим путем обраћали више пута, а такође смо тражили састанак који никада није заказан.
За нас више није било радног ангажовања.
Тренутно је озбиљно доведено у питање наш опстанак и останак на Косову и Метохији с’ обзиром на немогућност остваривања било каквих прихода.
Да апсурд буде већи, споразумом из Брисела у косовске институције, конкретно у Пореској администрација Косова интегрисани су људи из Цивилне заштите на северу Косова и Метохије, који су у најмању руку руководили, контролисали и спроводили идеју о изсласку Срба из косовских институција, називајући нас издајницима.
Сада када смо потписом доказали патриотизам, издали смо своју децу, која десет година трпе због неспуњених обавеза државе.
Такође Бриселским Споразумом, интегрисани су и радници Управе Царине, који су на исти начин и истога дана напустили косовске институције.
Данас смо сведоци да је садашња Влада Србије преузела све раднике Косовског заштитног корпуса, који данас примају плату из Србије.
Над људима се спроводе двоструки аршини.
Због тога смо били принуђени да правду потражимо на суду.
На жалост правду нисмо упознали тамо где би она требало да живи. Сви они који су одлучили да туже Пореску управу, добили су првостепену пресуду у своју корист, али не и на Апелационом суду у Београду, који редом одбија пресуде првостепеног Основног суда. Па смо данас принуђени да поред све неправде која нас је снашла, платимо и судске трошкове.
Наравно, уколико се нешто не промени, ми смо одлучни да правду потражимо и на већем нивоу, с’ обзиром да поседујемо документацију на коју се позивамо.
По потезима Пореске управе, одлука о нама је донета истовремено са одлуком о затварању Посебних одељења на административним прелазима између Косова и Метохије и Србије, па смо готово убеђени да је нама право на рад и зараду ускратио Брисел, тј. неки од споразума који су тамо потписани, а тичу се нас Срба на Косову и Метохији. Без обзира на то ми се никада нећемо помирити са чињеницом да смо ПРЕВАРЕНИ.
На крају о нашем проблему ћемо упознати и јавност, мада смо свесни да ће као и све до сада и то бити тешко, јер је то последња могућност да неко сазна на који се начин држава односи према нама последњих десет година.
Од надлежних и даље очекујемо да нас приме на разговор и дају било какво објашњење, јер то никада ниједна власт у протеклих десет година није учинила.
Готово све наредне Владе после Владе Војислава Коштунице су имале став да је то обавеза неке претходне Владе, па се с’ правом питамо да ли Влада Србије међународне обавезе приписује претходним Владама или их испуњава?
Данас смо принуђени да распродамо наша имања и трајно се иселимо са Косова и Метохије, због тешке економске ситуације, а одговорност за наше исељавање приписујемо надлежним институцијама које се брину о решавању проблема обичних и преварених људи.
Охрабрени чињеницом да се у периоду који је иза нас све више прича о опстанку Срба на Косову и Метохији, још једном молимо надлежне институције да организују састанак на коме бисмо могли да Вам предочимо проблем који је настао одавно, а који само Ви можете да решите, Вашим ауторитетом и на тај начин нам омогућите да са породицама останемо да живимо и радимо на Косову и Метохији.
Prvo, to cemu se obracate nije ni covek, a kamoli “gospodin”, te ga bolje oslovljavajte adekvatno, da vidi pedercic i ljiga da sa vama vise nema sale, a ne da se kliber ljiga kliberi i slini kad cita ovakve naslove po novinama, jer ta ljigava nistarija nece vase pismo ni procitati, niti uraditi bilo sta po tom pitanju, prosto zato sto ljiga nije placena da BILO STA RADI I URADI, naprotiv, suprotno, platile ga gazde takvog metiljavog i ljigavog pedercica da unistava sa velikim fafaronom sve!
Probrani su najgori, najnesposobniji, neartikulisani, mutavi mutanti, nakaze, sve sorte devijantnih nakaza na sva kljucna mesta u Srbiji da se narugaju Srbiji sto vise.
bravo za svaku napisanu rec
ker ti mater, pogledaj majmune u ogledalo, mozda ces shvatiti sto ces jednom uzdignut iznad nas biti, siptare pogani. PU
Našli ste crkvu u kojoj ćete Bogu da se molite. Kad vam onaj ko vas je naterao na izbore po zakonima Republike Kosovo (sa zvezdicom) objavi sadržinu Briselskog sporazuma onda ćete znati na koju adresu trebate da se obratite. Niste pročitali šta u poslednjem intervjuu reče povodom istrage ubistva Olivera Ivanovića:” Beograd nema nikakve ingerencije i nije mogao da bude urađen uviđaj, jer kako kaže, nisu dobili pristup”. E tima koji istražnim organima Republike Srbije nisu dozvolili pristup morate se obratiti. Na njih su Briselskim sporazumom prenete ingerencije o kojima gospodin govori. Zar vam je trebao tumač da shvatite šta ste dobili kad ste videli pred kim i na šta su se zaklele sudije i tužioci na Kosovu? Ovog otporaša niko nikad ništa nije ni pitao, niti je on o bilo čemu odlučivao. Doduše objasnio vam je da ćete ubuduće koristiti međunarodni pozivni broj +383, kao broj “geografske regije”.
Da, ovu nacerenu ljigu pedercica su vezanog vodali kao mecku dole po nasoj teritoriji tzv policajci, a on se usrao k’o grlica jer je morao da odradi ono sto mu je veliki peder isplanirao, izgleda ne rekavsi da ce ga nalupati i vodati k’o po cirkusu. Nakazo, nakazo nacerena, nesvesna i besvesna, sramoto roditeljima, kad ih je sudbina proklela da ovakvu nakazu stvore.