Море Марко (из ЦЕСИД-а), не ори друмове…

Симпатични деран, штребер из прве клупе до катедре, Миња Субота изборних ноћи, човек недвосмисленог принципа: „реци ми, па да ти кажем“- Марко Благојевић именован је за директора владине Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима!

Јесте, онај неуморни статистичар из ЦЕСИД-а, настављач традиције Тарабића и трговаца бројкама који ни за Ђурђевдан не би успели да продају јагње, али то умешно представе као свој успех и очекивану „флуктуацију“ изборног тела…

Ништа лично против човека док се држао приватног бизниса продаје магле за рачун господара којег процени као будућег победника изборне кориде, али да располаже толиким новцем у толиком послу- та ми статистика није баш јасна?!

Вучић је одлику о именовању Марка, који вазда касно и паушално на изборе стиже, образложио жељом да неко из невладиног сектора контролише лову, како би све било, што Воја Коштуница каже: транспарентно!

Може ли бити, ако је канцеларија том неком тик уз премијерову, а поводац таман толики да ни до писоара не може сам?!

Може ли бити ако ће се тај неко и на следећим изборима (ако их икада буде) појавити као представник НВО која контролише ваљаност изборног процеса, а врат још бриди од поводца?

Хоћу да кажем, може ли се више икад вратити невладином секотору кад се једанпут омрси о владу?!

Још сликовитије: могу ли више икада бити критичан, или барем неутралан према проститутки после ноћи проведене са неком из такозваног ВИП сектора, плаћене од стране другара, илити, државе?

Сама идеја да јавност има увид у трошење кеша који донира и који пристиже са стране јесте ок, али колико јавност верује да је баш Марко Благојевић тај који ће нас достојно представљати?!

Вучић је и у овом случају одлучио у име свих и само саопштио Благојевићу: „Слушај, према истраживањима оног твог ЦЕСИД-а 89 одсто испитаника сматра да си ти прави човек за овај посао, мада тај проценат можда опадне за неких 72 одсто, али ко их јебе“?!

Лепо је то кад влада почне да руководи и невладиним сектором, тако да нама остаје само да трепћемо и дишемо, док и то не укалупе у државне јасле и разрежу колико трептаја и удаха по глави становника?

Добра ствар у читавом афоризму јесте већ пословична одлучност госн. Благојевића, који ће одокативно- статистичким методама на терену најбоље знати да ли је и коме заиста неопходна помоћ: „Домаћине, могу да Вас обрадује јер према истраживањима на репрезентативном узорку: шансе да се ваша кућа неће срушити јесу чак 95 одсто, док могућност њеног обрушавања током ноћи износи 98 одсто, али нека Вас то не брине- мирно спавајте, јер ћете се или пробудити, или нећете ни осетити у сну када плафон поклопи брачни кревет“…

Уопште, симптоматично је то како се такозвани цивилни, односно, невладин сектор, барем онај грлати и екстремни део, ућутао и удидио као прасе кад пишки?

Чиме ли је то велики везир успео од великих „бораца“ да направи дружину дресираних фока, које на његов знак свирају у трубице и баланисарју лопте на њушкицама?

У сваком случају, ако је према оној народној: „Ко с децом леже- упишан се буди“ ЦЕСИД после овога слободно може да се пререгиструје у фирму за прање тепиха и дубинско чишћење гарнитура.

Рекох, проведем ли ноћ са проститутком за одабрану клијентелу, увек ћу наћи оправдање за оно чиме се бави и све што учини, а она ће упркос свему остати само то- проститутка!

Сасвим сам сигуран да је постојало бољих решења, па и у цивилном сектору, ако ћемо транспарентно!

Ово ми личи на ону фору: продајем аутомобил, у одличном је стању, мајке ми, ево може да ти потврди и мој мајстор који га је одржавао“…

Михаило Меденица, Два у један

фото: глориа.рс