На сва руководећа места у држави су дошли људи који нису довољно компетентни, дилетанти, местимично примитивни људи који заправо чине ово друштво примитивним, сматра редитељ Горан Марковић.
Он тврди да стање у култури никада није било горе.
“Не читам дневну штампу још од 1990. године, мислим да медији трују људе и да је најважније да сваки појединац задржи свој поглед на свет, да не дозволи да се манипулише његовим мишљењем”, каже Марковић.
“Држава мора озбиљно да се позабави тим проблемом, јер морамо да имамо на уму да уколико се не негује култура и један цео народ ће изумрети. Шта је народ без културе и образовања”, наводи он.
Народно позориште већ дужи период нема упровника, а Марковић тврди је глави кривац политика и Влада која нема инерес то да промени.
“Није хумано и нормално да културну институцију у којој је заполсено 250 људи нико не води. Очигледно је да Влада не може да нађе неког ко би јој одговарао, можда није задовољна кандидатима”, каже Марковић.
Према речима редитеља последице оваквог система су примитивизација, јер на свим руководећим местима се налазе људи који немају довољно квалификација и поштеног рада иза себе.
“Оно што ме чуди јесте управо садашњи министар културе. Када је био постављен на функцију, одахну сам и помислио, напокон неко заслужан тог места. Међутим, морам да кажем да је жалосно колико ништа не ради да побољша статус позоришта, филма и дугих сегмената уметности”, каже Марковић за Н1.
Јуче је потврђено да су двоје српских држављана, Слађана Станковић и Јовица Степић, убијени у граду Сабрата, у Либији, оно што је јуче на конференцији остало под знаком питања јесте управо другачије мишљење премијера Александар Вучић и министра спољних послова Ивице Дачића.
“Да, наводи су контрадикторни. Једни су реки да би били ослобођени да САД није извршио напад, док су други тврдили да породица и држава нису имали финансијских средстава за откуп. Сад је на обавештајним службама да открију о чему се заправо ради, али мислим да су шансе минималне. Држава је свакако требала да заштити српске држављане”, тврди Марковић.
Н1
фото: Зорана Јевтић
Gospodin Marković, ipak bi morao da prizna da postoji napredak u odnosu na komunističku Jugoslaviju.Tada su na rukovodećim položajima mogli biti, takođ samo “članovi Biblioteke”,ali su morali biti zaista školovani-a sad hvala Bogu(a, i nama žiteljima “Stradije”) dovoljno je biti član.
Slušao sam jednom prilokom intervu ovog maminog i tatinog sina na TV Užice po pitanju Kosova i Metohije, pa se nisam mogao načuditi njegovoj samouverenosti sa kojom je davao kategoričke ocene, napominjući da je do tada samo jednom bio na Kosovu /i Metohiji/, u Kosovskoj Mitrovici, na nekon kratkom gostovanju, a Srbe sa tih područja nazivao KOSOVARIMA, kako Šiptari sebe nazivaju. Takođe mu socijalizam nije odgovarao, iako je u njemu bio favorizovan, snimio enormno veliki broj filmova prema sposobnostima koje je imao u odnosu na tada veliki broj brilijantnih reditelja. Na kraju kada su “demokratske snage pobedile”, žali se na razbucanu državu, gde je osnovni principi vladanja: bahatost, primitivizam i pljačka, a briga o kulturi na poslednjem mestu. Primetio sam kod naših samoproklamovanih intelektualaca jednu nezrelost, da umesto želje da nešto promene na bolje, gde mogu da daju svoj doprinos, oni bi sve da ruše, ono što su drugi teškom mukom stvarali. Često prave i glupost, da našu, do juče, zaostalu zemlju porede sa najbogatijim zemljama, koje su vekovima pljačkale, a i danas pljačkaju slabije i nerazvijene zemlje. Veoma mi je žao, da je u socijalizmu država trošila ogroman novac na školovanje u zemlji i inostranstvu razmaženih maminih i tatinih sinova, koji nikada nisu sazreli i postali odgovorni ljudi.
Ti si se Trifunoviću očigledno prepoznao među onima koje je Matković pomenuo i prozvao. Dobro,Marković je razmažen, ali ko si ti?