ДОНАЛД Трамп је поново – и у говору који је одржао у Фениксу – свечано прокламовао да САД више другима неће ни наметати своју „демократију“, нити мењати обичаје, а CIA увелико распаљује ново „арапско пролеће“.
У Мароку се захуктава обојена револуција тог типа. Слична већ виђенима у Тунису, Египту, Либији и (у првој фази) Сирији.
Стотине хиљада људи излазе на улице и тргове и траже „политичке реформе“ које су у потпуном раскораку са курсом мароканског краља Мухамада VI.
Почело је од негодовања због убиства трговца рибом Мухсина Фикрија. То убиство је искоришћено (у Тунису је као повод искоришћено насиље полиције над трговцем воћем) као повод, а последњих дана се увелико – организовано и оркестрирано – тражи „смена власти и курса“.
Фикри је покушао да силом поврати рибу која му је била отета, а живот је завршио у преси једног камиона за одношење смећа. Организатори демонстрација тврде: уз учешће полиције…
Све се догодило у приморској провинцији Риф која већ годинама „ратује“ са мароканском полицијом.
Како се и могло очекивати, међу демонстрантима је много младих који се мобилишу и усмеравају преко Фејсбука. Преко ове социјалне мреже – однедавно су обезбеђени директни преноси демонстрација.
Као и у Русији – где ту улогу за Американце игра бивши „блогер“ Алексеј Наваљни – у Мароку се нашао популарни блогер који је стао на чело „мароканског пролећа“.
Зове се Насер Зефзафи и већ је постао лидер најновије обојене револуције у америчкој режији.
У међувремену су се појавиле још две „кључне фигуре“. Певачица Силија Зиани, која је била ухапшена па убрзо пуштена из притвора, и 25-годишњи Имад- ел-Атаби који је после ударца једног полицајца пао у кому, па – не долазећи свести – умро.
Њих двоје су постали симболи побуне, чак мимо своје воље. То активним учесницима „мароканског пролећа“ нимало не смета да ел-Атабија називају „мучеником“ свог „покрета“.
А тај покрет је у арапским медијима већ назван „Хирак“.
Важна покретачка снага протеста је право Мароканаца у приобалној провинцији Риф да гаје конопљу. Иза тога се крије борба за легализацију лаке дроге која се из ње добија. Целој ситуацији додатну пикантност да је то што су за легализацију чак и присталице мароканске монархије. Против је, међутим, краљ Мухамад VI.
Демонстранти, поред овога, траже „мекши политички режим“ и обустављање прогона „фармера“ који конопљу „извозе“ у Европу.
Ни „фармерима“ ни легализаторима нимало не смета што је гајење конопље директно супротно исламу.
Власт у Рабату на све гледа и као на „сепаратизам Рифа“ у којем знатан део становништва чине Бербери.
Међутим, немири су већ захватили и Рабат и Казабланку.
Цела ситуација није нимало наивна и зато што је недавни напад ножем у Финској извео Мароканац, а Моракнац је и „возач“ пикапа у Барселони који је убио 14, а повредио преко 120 људи.
Мароканци су извели инајвећи терористички акт у Европи у 21 веку. У Мадриду 2004-те…
А још се стотинама и хиљадама у земљу враћају они који су последњих година ратовали на страни Исламске државе.
Неки већ страхују да ће Мароко постати нова тврђава Исламске државе…
Факти
