Српско здравство је, према речима др Весне Јовановић, бивше директорке Лекарске коморе Србије, врзино коло које ће се тешко расплести. На бироу посао чека 2.300 лекара, а у болницама мањак анестезиолога, патолога, радиолога и многих других специјалности.
Док на бироу посао чека 2.300 лекара, у болницама је мањак анестезиолога, патолога, радиолога и многих других специјалиста
Док Србе нема ко да лечи, само током претходне две године Немачка је богатија за 530 српских доктора. Током претходних годину дана сертификат добре праксе који је неопходан приликом запошљавању у иностранству тражило је 826 лекара. Међу њима највише је оних из Београда. Специјалисти напуштају своја радна места и одлазе, поред Немачке и у Словенију, на Малту, у скандинавске земље, на Блиски исток…
Одлична репутација
826 доктора тражило сертификат добре праксе
Медицински факултет има одличну репутацију, па им нострификација дипломе у највећем броју случајева није потребна. Док у Србији лекар специјалиста има плату од 500 до 700 евра, на Малти, на пример, може зарадити око 3.000 евра месечно!
– Постоји дизбаланс. Они који седе на бироу су млади лекари који су тек завршили факултете. Ретко се дешава да су незапослени специјалисти оних области које су дефицитарне. Проблем је што политика доделе специјализација није вођена у континуитету, како бисте благовремено добили свршеног кардиолога, хирурга или било којег другог специјалисту – каже за “Вести” др Јовановић.
Остајемо без кадра
Додатни хендикеп српског здравства је неповољна старосна структура у здравству. Готово половина лекарског кадра старија је од 50 година, а у наредних пет до седам година више од 60 одсто специјалиста одлази у пензију! Годинама су радна места која су се упражњавала одласком у пензију гашена. Министарство здравља је почело процес подмлађивања кадра, а размишља се и о поновном увођењу волонтерских специјализација.
Она истиче да млад доктор мора да прође десетогодишњу школу како би могао да надокнади место у одређеној области медицине које је отворено.
– Све је везано и за материјалну ситуацију, јер установе немају новца да запосле младе лекаре мимо дозволе из министарства. Док се не направи конзистентна национална стратегија развоја здравства, у делу људских ресурса пре свега, неће ништа кренути набоље – објашњава др Јовановић.
Према подацима Лекарске коморе Немачке, чак 67 доктора из Србије је протекле две године у тој земљи отворило своју приватну праксу.
– То је трагедија за нашу државу. Не можемо да утичемо на одлазак лекара. Светско економско тржиште је постало глобално. Људи одлазе тамо где им је боље. Ми, као држава, морамо да нађемо модус да их задржимо, јер нам се не исплати да их школујемо о трошку буџета, па да они после тога оду – додаје др Јовановић.
Немачки услови
Немачкој недостају лекари зато што се у последње време у овој земљи отварају бројне нове здравствене установе. Тренутна “потражња” је за 5.500 лекара, а очекује се да у блиској будућности буде тражено више од 20.000 доктора! Највише се траже интернисти, хирурзи, гинеколози и анестезиолози. Уз високе плате, нуди се и годишњи одмор од 31 дана, помоћ у проналажењу стана и учењу језика. Део прековремених радних сати месечно додатно се плаћа, а део се претвара у слободне дане.
Милионски губитак
Више од 100.000 евра Србија утроши да ишколује једног студента медицине. Ако се та бројка помножи са бројем оних који су отишли, изгубили смо више од 53 милиона евра. Уколико Србија уђе у Европску унију, према речима бивше директорке ЛКС, то ће додатно повећати одлив здравствених радника.
– То можемо да видимо на примеру Хрватске. Лакоћа одласка је онда већа. Дипломе су важеће, није потребна нострификација и одлази се као да се иде у суседни град! Људи одлазе тамо где им је лагодније. За наш здравствени систем то није добро, али морамо разумети да људи покушавају себи да обезбеде бољи материјални статус. Европско тржиште може да апсорбује све наше лекаре. На држави је да предузме нешто да то спречи – закључује др Јовановић.
Радни одмор код комшија
Међу оним лекарима који траже сертификат има доста оних који одлазе да раде у Босну и Херцеговину или у Црну Гору за викенд или током годишњег одмора.
– Не знамо колико тачно њих оде у иностранство, јер такву евиденцију досад нисмо водили. Међутим, сада смо унели мале промене приликом подношења захтева за издавање сертификата. Убудуће ће лекари морати да наведу у коју сврху им се сертификат издаје, колико имају година и које су специјалности и да ли планирају да се иселе из земље и где – објаснио је др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије.
Нису лекари једини који напуштају Србију: Одлазе и инжењери, рачуновође и адвокати
100.000 евра кошта државу школовање само једног доктора
Осим лекара, Србију напуштају млади школовани људи свих образовних профила. Немачка има отворене конкурсе за 400.000 инжењера, а трећина српских инжењера оде у свет чим дипломира. Одлазе и медицинске сестре, молекуларни биолози, кувари, конобари и математичари, а Србија је досад “частила” стране државе са 12-13 милијарди евра, поклањајући им образоване кадрове.
Велики број архитеката одлази у земље Блиског истока, а САД све више преплављују српски возачи. У Аустралији су рачуновође на цени, те велики број младих свршених економиста одлази преко океана.
Весна Ракић-Водинелић, дугогодишњи професор Правног факултета у Београду, указује да се у односу на раније, када су одлазили високошколци интернационалних занимања попут лекара, машинских инжењера и електроинжењера, последњих година армија адвоката интересује за одлазак.
– Занимљиво је да и студенти и дипломци Правног факултета хоће да оду, иако се у свакој, па и нашој земљи учи домаће право. Они добри, вредни и са знањем језика су у томе и успевали, а највише су осим неких европских земаља ишли на усавршавање у САД, Аустралију и на Нови Зеланд. Тамо су углавном и остали – каже ова професорка у пензији.
А. Вучићевић – Вести
Ovo je tema o kojoj se piše po ko zna koji put ali potpuno uzalud jer apsolutno nikog ne interesuje šta se dešava sa tim mladim ljudima a kamo li da neko nešto preduzme ili uradi.
Zapošljavanje u zdravstvu je trenutno isklljučivo na vezu (čast izuzecima i hvala bogu da i oni postoje). Na vezu se zapošljavaju ljudi koji su na vezu završli fakultet tako da treba da se zapitamo koliko je i to malo podmatka koji imamo vredno. Nikakvo drugo vrednovanje ne postoji. Nebitni su i prosek i dužina studiranja, bitna je veza. Ovo govorim iz ličnog iskustva, kao jako dobar student koji je završio medicinski fakultet u roku i sa visokim prosekom a da Beograd pre upisa na fakultet nisam ni video.
Još priča o ”volonterskim specijalizacijama”. Neka ti koji pišu o volonterskim specijalizacijama prvo provere koliko one koštaju, pa bi možda trebalo da se razmili o preimenovanju tih specijalizacija u samofinasirajuće specijalizacije. Tolika cena za ”volontersku specijalizaciju” se traži od osoba koje duže nisu mogle da nađu posao (znači bez novca su) i traži se od njih da rade puno radno vreme i da još za to izdvajaju toliku sumu novca a gospoda iz ministarstva će biti dobra srca da im to odobro. SRAMOTA!!!