Владајућа елита Азербејџана користила је тајни фонд од 2,8 милијарде долара за плаћање европским политичарима, показује истраживање неколико медија. Осим тога, како се наводи, новац је коришћен и за луксузне куповине и “куповину тишине”, објављено је на сајту Пројекта извештавања о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП). Новинари су читав пројекат назвали “Азербејџан Лаундромат”.
Они наводе да је новац од 2012. до 2014. коришћен за плаћање европским политичарима како би имали позитиван став према влади Азербејџана. Новац је такође ишао лобистима, новинарима, политичарима и бизнисменима. Истиче се да је на тај начин из Азербејждана за то време дневно излазило три милиона долара.
Како наводе, новац је “куповао тишину” – све се дешавало у периоду када је азербејџанска власт често оптуживана за корупцију, намештање избора, затварање опозиционих политичара, бораца за људска права и новинара, наводе из ОЦЦРП.
Према наводима ОЦЦРП, новац је утицао и на гласање Савета Европе извештају о нарушавању људских права у Азербејџану из 2013. године.
У тексту се наводи да порекло новца није познато, али да постоје одређени докази који указују везу новца са породицом председника Азербејџана Илхама Алијева.
До информација о тајном фонду прво су дошле данске новине “Берлингске” које су их поделиле са ОЦЦРП, а потом је дошло до заједничког новинарског истраживања.
У истрази су учествовали новинари више европских медијских кућа, међу којима су између осталог и британски “Гардијан”, француски “Ле Монд”, немачки “Зидојче Цајтунг”, дански “Берлингске”, руска “Новаја газета”, као и словеначки лист “Дело”.
Они наводе да се међу онима који су примили новац налазе најмање три европска политичара, новинар који је писао позитивне текстове о влади Азербејџана и бизнисмен који је ту исту владу хвалио.
Велики део токова новца је и даље непознат, али подаци откривају да су милиони долара завршили на рачунима компанија и појединицама широм света, међу којима су и фудбалски клубови, агенције за путовања и болнице.
Ипак, наводи се да многи међу њима нису били свесни порекла новца и да не могу бити оптужени, али да њихова умешаност открива начин на који је новац из тајног фонда коришћен.
Половина од 2,9 милијарде стигла је из Међунардоне банке Азербејџана, офшор компанија, министарстава, руске компнаније за извоз оружја…Новац је пребациван у четири офшор британске компаније, а одатле трошен широм света – Немачкој, Британији, Француској, Турској, Ирану и Казахстану, а “Данске”, највећа банка Данске, руковала је плаћањем кроз низ малих канцеларија у Естонији.
Међу онима који су примали новац је и низ утицајних Азербејџанаца са позицијама или везама у влади, на пример породица Јакиба Ајубова, заменика премијера и једног од најмоћнијих политчара у земљи. Такође, ту је и Али Нагијев, човек одговоран за борбу против корупције у Азербејџану, док је 130 милиона долара отишло је АвроМеду, фармацеутоској компанији Јавашира Фезијева, посланика који се специјализовао за изграђивање добрих односа са европским политичарима.
Из ОЦЦРП наводе да са је само део трансакција познат и да ће истрага током наредних година показати где је све новац из Азербејџана завршио.
Вестионлине,Танјуг
