Масовна пљачка грађана Београда, Вучићев кум и Ђиласове фирме

Помоћу различитих пословних извештаја за 2012. годину, откривена је пљачка буџета града Београда у висини од неколико милијарди динара. Надлежни државни органи још увек не смеју овим поводом да реагују, јер су организатори пљачке одлично повезани не само са врхом градске, већ и републичке власти. Један од њих је и Ненад Ковач, кум Александра Вучића и најближи пословни партнер Драгана Ђиласа. Ковач је и идејни творац масовне пљачке грађана Београда преко такозваног Бус плус система.

Непосредно пред приватизацију сомборског предузећа Сунце до темеља је изгорео његов магацин. Неки виде паралелу са овим догађајем у чињеници да је за само неколико дана, крајем априла и почетком маја ове године изгорело 13 аутобуса Градског саобраћајног предузећа Београд. Спрема ли се приватизација ГСП-а, питају се забринути грађани српске престонице. Директор Дирекције за јавни превоз Београда (у народу названом Дирекција за јадни превоз) је Зоран Шарац, један од некадашњих власника приватне аутопревозничке фирме Браћа Шарац Лув, коју је купила компанија Веолиа, иначе позната по лову у мутном у земљама у транзицији.

По Шарчевом налогу од 23. априла 2013. године, укинуто је на 22 линије укупно 26 полазака радним данима пре 4 сата, као и 27 полазака после 24 сата, на 23 различите линије Градског саобраћајног предузећа. Исто тако, смањен је и број возила на многим веома фреквентним линијама, а поједине линије су скраћене.

Све ово је учињено како би приватни аутопревозници, који нису обухваћени системом јединствене наплате, имали што је могуће више посла и веће приходе.

Из градског буџета се за јавни превоз годишње издваја око 13 милијарди динара. Од тих пара приватним превозницима су исплаћиване следеће субвенције: у 2011. укупно 3.938.142.963,60 динара, а у периоду од 1. јануара до 15. новембра 2012. године, укупно 4.012.240.484,25 динара.

По завршном финансијском обрачуну за 2012. годину, приходи ГСП-а од увођења Бус Плус система наплате карата су драстично опали. Тако је у 2011. приход од саобраћаја и продаје маркица и карата износио укупно 5.338.698.000 динара, а у 2012. години само 347.298.000 динара. У напомени број 11 поменутог извештаја, приходи од 593.162.000 динара из 2011. године, годину дана касније смањени су на само 139.064.000 динара.

Да би ГСП уопште могао да функционише из градског буџета је издвојено 6,5 милијарди динара дотација!
У истом том периоду, када је ГСП бележио губитке, приватно предузеће Апеx, које предводи конзорцијум Бус Плус система, забележило је на основу провизије од 8,53 одсто за услугу продаје карата ГСП-а, приход од чак милијарду динара, односно око десет милиона евра! По једноставној рачуници, градским превозницима би у 2012. требало да је исплаћено 12 милијарди динара, а како удео ГСП-а износи 70 одсто (остало деле Апеx и приватни превозници из обједињеног система наплате), то би требало да је јавни градски превозник у 2012. години зарадио преко осам милијарди динара, само од продаје карата. Према финансијском извештају ГСП је на овај начин приходовао тек 5.652.419.000 динара.

Ако су приватни превозници од града добили четири милијарде динара, као што у свом допису од 3. децембра 2012. потврђује Зоран Шарац, а Апеx још милијарду од услуга продаје карата, како се види из извештаја Агенцији за привредне регистре, ГСП-ових 70 одсто од поменутих 12 милијарди би онда износило више од 10 милијарди динара, односно дупло више него што је случај. Где су нестале све те милијарде динара разлике између званично зарађених 5,65 милијарди и онога што се добија упоређивањем различитих извештаја пословања приватника?

До тренутка настанка овог чланка, ниједна државна институција се није потрудила да открије одговор на то питање, будући да је Бус Плус и смишљен за пљачку градског буџета. Власник 90 одсто Апеxа је предузеће Ланус д.о.о. из Београда, које 66 одсто припада самом себи, а 34 одсто је у власништву WП Тим Система из Београда.

WП Тим, пак, је у власништву Процесцом д.о.о. из Београда, чији су власници Војислав Крстић, Мирослав Петровић и Александар Ђорђевић. Овај компликовани ланац власништва направљен је управо како би се прикрио ток капитала и сакрили прави власници…

Својевремени власник и директор WП Тима била је Марија Шуљагић коју упућени памте као сарадницу Ненада Ковача. Још у броју 253, Таблоид је указао на Ковача као идејног творца пљачке градског буџета преко Бус Плус система. Овај некадашњи радник Државне безбедности, већ се и пре тога успешно опробао као преварант. Преко свог ранијег предузећа Роаминг д.о.о. Ковач је илегално увозио мобилне телефоне. Када је дошло до покретања поступка против њега, он је на име своје љубавнице и куме Марије Симић отворио ново предузеће Роаминг Елецтроницс д.о.о. где је запослена била и Марија Шуљагић.

Преко овог предузећа Ковач оснива читав низ нових фирми преко којих је ишло пословање, а које би гасио оног тренутка када би се за њихов рад заинтересовали државни органи.

У међувремену, он ступа у контакт са градоначелником Београда Драганом Ђиласом у чијем кабинету је редован гост…

Пословно партнерство са Ђиласом није једини разлог због кога је Ковач недодирљив за српске правосудне органе: он је све време и главни пословни посредник између свог кума Александра Вучића и београдског градоначелника!
Овим се никако не исцрпљује веза политичких олигарха са пљачкашким пројектом Бус Плуса. Један од садашњих власника WП Тим Система је и Александар Ђорђевић, рођак Душана Петровића, доскорашњег функционера Демократске странке.

Захваљујући овим буразерско-кумовским везама, пљачка Београда и Београђана преко Бус Плус система се наставља. Коначни циљ ове добро организоване злочиначке групе је да се потпуно уништи ГСП и затим у бесцење приватизује, после чега би карта за превоз била бар три пута скупља од данашње цене. А како ће изгледати квалитет вожње возилима приватних превозника најбоље већ сада знају путници, попут оних на линији 42, где саобраћа аутобус гаражног броја 027, у власништву предузећа Беобус д.о.о. који је буквално у стању распадања.

Приход пада, дотације расту

Без обзира што су приходи Градског саобраћајног предузећа у 2012. пали по свим основама у односу на 2011. годину, руководство ГСП-а је заједно са градским челницима немилице арчило паре добијене на основу дотација из градског буџета.

Тако је 6.134.207.116,69 динара добијених од града потрошено за набавку 22 нова нископодна ЦИФ трамваја (сваки трамвај је коштао око 2,5 милиона евра), који су потпуно неусловни за вожњу београдским улицама. За набавку 25 зглобних аутобуса дато је 467.103.000 динара, а за један дијагностички уређај 1.077.930 динара. Од предузећа Мастер Фриго купљен је компресор за расхладне уређаје за 29.336.376,48 динара, а за мобилни струг је предузећу ГТМ плаћено чак 165.685.523,30 динара!? За резервне делове ГСП је у целој 2012. години издвојио само 610.970 динара, док је за заштиту на раду потрошено тек 7.457.954 динара.

Због лошег одржавања од почетка године се запалило 15 возила ГСП-а, од чега 13, за само седам дана крајем априла и почетком маја. Најгора је ситуација у погону Космај чији је возни парк буквално десеткован. Разлози пожара је сипање обичне уместо дестиловане воде у системе за хлађење, чиме се ствара каменац који на крају потпуно запуши цеви, као и оптерећење електро-инсталације непотребним апаратима Бус Плуса.

Према сазнањима антикорупцијског тима удружења грађана Ми смо 99 одсто преко приватних предузећа Апеx и Алма Qуатро 2012. године из Градског саобраћајног предузећа Београд извучено је преко две милијарде динара, односно око 20 милиона евра који су корисније могли да буду употребљени за набавку резервних делова, обнављање возног парка или побољшања стандарда запослених у ГСП-у.

Извлачење новца из ГСП-а наставља се и у овој години. Председник Управног одбора ГСП-а Станоје Ђурић само у једном дану, тачније 29. марта 2013. потписује две одлуке којима се одобрава бесповратно давање новчаних средстава у висини од укупно 3,5 милиона динара двема синдикалним организацијама. Организација синдиката ГСП добила је 2,5 милиона динара, док је синдикат Слога ГСП добио милион динара, а све то само за организацију и учешће на радничким спортским играма! Поменута сума је скоро половина новца утрошеног током целе 2012. године за заштиту на раду!?

Милан Гламочанин

Таблоид