Масовна убиства која су почињена протекле недеље у Београду и Младеновцу почињена су од деце чији су родитељи припадници привилеговане касте у Србији. И није то први пут да деца привилегованих убијају по Србији.
Млађем убици Кости који је побио децу у београдској школи отац је виђенији доктор за кога се иначе шушка да је припадао клану министра земунског клана Зорана Лончара. Сећате се тог скота? Који је оптужен да је по наредбама вођа земунског клана ликвидирао њихове непријатеље који би се задесили у болници. Видећемо шта ће истрага рећи о свему тома али ако у овом горе наведеном има бар трунке истине онда многе ствари постају много јасније. По оној народној “са ким си, такав си”.
Аутора овог текста поприлично занима да ли Коста К. био под икаквом терапијом и да ли је у моменту извршења масовног убиства узимао лекове? Да ли је одрађена токсиколошка анализа и да ли је код њега било употребе наркотика или опијата у моменту извршења масовног убиства?
За другог масовног убицу, оног из Младеновца данас смо сазнали да је син потпуковника контра-обавештајне службе Војске Србије и да има подужу и то веома проблематичну историју. Оно што данас знамо је да је он убијао комшијске псе, терорисао село у коме је живео, да је био у поседу оружја и да је поред гомиле пријава грађана против њега за насиље, претње убиством, пуцања по улици и осталих облика насиља оружје никада није одузето нити је поред њега икада покренут кривични поступак. Повукао на деду који је у моменту када је у Београду хапшен Слободан Милошевић испред породичне куће пуцао из аутоматске пушке и питао ко ће да брани Слобу.
Више је него очигледно да га је татина значка чувала од полагања рачуна Закону иако је за то по сведочењу његових комшија било веома пуно разлога. Сви они који су учествовали у заштити тог сада више него очиглено ментално поремећеног човека морају сносити одговорност. Прво ону личну, људску коју дугују сами себи па онда ону службену и официрску. Крв невино страдале деце и људи у Младеновцу на њиховим је рукама као и на рукама читавог система привилеговане касте.
Један од главних разлога за ове трагедије је чињеница да деца привелеговане касте у Србији знају да неће одговорати без обзира шта урадили. Да ли ће вас и ваше дете на путу прегазити и убити нека дрогорана и пијана будалетина којој је тата купио ферари и ламборџини знајући да ће у најгорем случају проћи за наногицом.
То су правила која је у српском друштву успоставила данашња власт. Да деца привилеговних могу чак и накажњeно убијати. Тако деца привилеговане касте себе сматрају недодирљивим и код њих нестаје било какав траг емпатије и личне одговорности за све оно што раде.
За све невино пострадале у масовним убиствима протекле недеље крив је систем и нико други до носиоци власти. Покушаји Вучића да од читаве трагедије поново направи циркус нису успели јер сви трагови било да јер о оним форензичким или оним посредним воде ка њему и систему касте недодирљивих који је управо он успоставио како би себи обезбедио политичку подршку и власт. Нисмо заборавили баханалије Вучићевог старијег сина Данила по београдским сплавовима и терорисање појединих лица уз помоћ његове безбедоносне пратње. Нити дружење синка Данила са убицама и криминалцима из татиног блиског окружења.
Ни једно друштво не може бити нормално да у њему уместо полуделих месија, дикататора и комплетних идиота не влада Закон. Закон мора да стоји увек, свуда и на сваком месту без обзира ко се налази супротно од њега. Све док у земљи не буде поштовања Закона и Устава и све док у земљи буде постојала каста привилегованих коју су још Брозови југо-комунисти устоличили ви, наша и ваша деца биће мете лудака који унапред знају да казна са којом ће се суочити по извршењу зла неће ни приближно бити близу тежини почињеног злочина.
Пред српским друштвом су два сасвим једноставна избора. Или ће се читаво друштво изборити да земљом владају Закони или ће народ морати Закон да презуме у своје руке враћањем у време Старог завета где ће владати само Закон “око за око, зуб за зуб”.
Сви којима је стало да Србија буде нормална земља којом пре свега влада Закон морају захтевати неопозиву оставку комплетног Републичког јавног тужилаштва на челу са републичким тужиоцем Загорком Доловац јер је управо за време док је она била на челу тог тужилаштва земља потонула у страшни криминал и корупцију тако да данас не знамо више нити видимо границу где почиње организовани криминал а где држава. Та жена је тотално неспособна да обавља поверене јој послове и зато је одмах треба сменити. Као и све оне у Републичком јавном тужилаштву који по фиокама крију страшна кривична дела како би застрела а која су углавном починили припадници касте привилегованих.
Па онда очистити МУП Републике Србије, БИА, војне службе, правосуђе, адвокатуру. Пред српским друштвом је вероватно највећи посао у задњих 80 година али морамо наћи снаге и воље да успоставимо владавину Закона и да заувек завршимо са кастом привилегованих.
