МЕДЕНИЦА: Да ли је Вучић болестан?

На жалост, или, пак, на срећу- најтачнију дијагнозу Вучићевог политичког дилетантизма и манипулације дали су његови најбољи пријатељи и мецене- Немци, у тексту Дојче веле “Стилске вежбе Александра Вучића…”!

Дабоме, он стоји постојано кано клисурина, илити онај “малко” накривљени солитер “Београда на води” подносећи за добробит Србије ударце ветрова, клевета, лажи и свег осталог из замашног опуса жалопојки кроз које се углавном обраћа!

Заиста, безмало сваки његов говор више личи на нарицање над покојником неголи на јавни наступ државника, но то је због толико пута поновљеног факта- Александар Вучић није државник већ председник, а разлика је суштинска!

Ево, пре дан или два се, коментаришући предстојеће градске изборе пресамитио ко Стојанка мајка Кнежепојка вајкајући се над судбином клетом како постоје велике шансе да изгуби Београд, па затим добро знана драмска пауза, благ уздах, забринути поглед у даљину и већ ритуално намештање наочара кажипрстом десне руке.

Од 2102. године иста кореографија на којој би му и наумешнија културно-уметничка дриштва позавидела, а богами и ваљан део првака свих овдашњи позоришта!

Пред сваке изборе он, односно, СНС и ресто трубадурске дружине- губе 100 одсто јер, авај, он даје све од себе (закључно с мантром како за пет година „није саставио двааа сата сна“) али народ не уме да препозна, цени и довољно обожава месију који хода води и кад је нема у фонтани (оној чувеној на Славији)!

Дакле, сваки му је наступ сува патетика и све се углавном сведе на добро познато “ЈА”, напад када нема сувисли (а нема никада) одговор на питање и контранапад флоскулом: “А, шта су други учинили..?”.

Рекосмо, и овог је пута деловао као сеоска млада која се фемка, нећка, као не би за ђувегију којој су је отац и мајка обећали али, ето, зарад вишег добра мора!

Саопштавајући како постоје велике шансе да изгубе Београд деловао је као трудница којој само што је пукао водењак, али опет не жури ка породилишту јер порођај и може да сачека још мало, али Србија- не!

Макар и изгубио на локалним изборима он ће наставити да не спава, не једе, не посустаје у намери да испуни своју „библијску“ мисију и одведе народ у обећану земљу, остављајући га без земље, корена, прага…

Наравно, звер која вреба из „пете колоне“ није довољна па ево, рекох, сад се појављују и авети из сопствених редова које му раде о глави!

Наиме, у интервјуу Небојше Стефановића, тачније, говорећи кроз њега Велики вођа поручује како је и у СНС-у премало људи спремно да устане и јавно стане у заштиту „светог“ имена, лика и дела, које је, авај, изложено толиким нападима да му дође да батали све и врати се у ону лондонску гвожђару у којој је као дечачић зарађива џепарац док су га други очекивали од родитеља!

Па, ако неко у Србији поседује машинерију спремну да у сваком тренутку забрунда на негативан помен, ма и помисао само, о Александру Вучићу, то је свакако он, али тако је лако, лепо и надасве продуктивно вечито изигравати патетичну жртву с којом је јерес не саосећати!

А, где је тај исти Александар Вучић био када је Томислав Николић разапињан на крст (не жалим га ни мало, сам је изабрао свог Брута)?!

Па, у заветрини задовољно трљајући руке како кербери одрађују задат им посао!

Дакле, рупа на саксији је рећи да Вучић опстаје искључиво савршеној техници манипулације и обмане којом суверено господари, стварајући од себе култ личности која се мора обожавати и с којом ваља саосећати, ако себи желите добро!

Резултати његовог рада су у најмању руку поражавајући по Србију, што ће се тек видети, али резултати његове опсене су за дивљење!

Човек који и издају Косова и Метохије успе да представи као победу, Рамуша Харадинаја као најбољу опцију за Србе (а многи су, нажалост, беспоговорно поверовали у то), а глад беду и сиромаштво као незапамћени раст БДП-а јесте политички Худини и хазардер какав одавно није виђен у политиканском сазвежђу и на томе му треба скинути капу!

Проблем је што ту капу ваља потом спустити на плочник да пролазници у њу убаце који динар милостиње, јер то је факат живота у Србији данас и Вучићеве политике!

Но, по рецепту ријалити шоова, он и даље маестрално игра своју игру великомученика и жртве, а добар део народа нажалост саосећа, баш као са Мацом Дискрецијом и осталим опскурним ликовима у поменутим ријалити форматима срамоте!

Нажалост, с том разликом што ријалити имају ограничен рок трајања, а вадавини Александра Вучића се не назире крај!

Јер, жртва је а упркос томе бескомпромисни „борац“ за боље сутра, па где ударити на таквог када сутра без њега не постоји?!

И у то је успео да увери добар део популације, а то јесте оно најпогубније!

Страхом, обманама и мехуром од сапунице влада Србијом, а Србија (не сви, наравно) саосећа са жртвом не схватајући да Александар Вучић може бити једино жртва самог себе, док смо сви ми жртве управо политике Александра Вучића!

Но, ваљда је лакше веровати у идоле него сопственим очима!

Баш као својевремено са оном мученом Касандром из истоимене серије. Сећате се те еуфорије и уобразиље да није филмски већ ствара лик и помоћи коју су неки сакупљали да јој се ангажују набољи адвокати како би јој помогли да се избори са неправдом учињеној јој у серији?

Дакле, Вучићу- Касандро! Србијо- тв серијо с уводном шпицом и само једним ликом у свим улогама!

Он лети, он не спава, он не једе, он не мари за кишу, сунце ил снег, он је и дете и радник и пензионер и трудница и самохрана мајка и камен темељац и стотине хиљада нових радних места и јутро и ноћ…

Он је жртва свих жртава, а ко посумња…ту је нова ванредна конфереција за медије на којој ће се пресамитити па уздићи, заплакати па загрмети, загледати се у даљину и раширити руке као да жели све да пригрли…

А, сад пажљиво гледајте како из десног рукава извлачи букет цвећа, док из левог полаже венац на крајпуташ Србији и- хоп…