У Европи ће можда бити хладнија зима него што је била раније, али са мањим бројем падавина и ветрова који би утицали на производњу енергије, пише лист „Фајненшал тајмс“ позивајући се на Европски центар за средњорочне временске прогнозе (ЕЦМВФ).
„У случају да сценарио буде такав то ће за енергетику представљати велики проблем, не само зато што ће бити хладније, већ и због мањег броја ветрова за ветроелектране и мањих количина падавина за хидроелектране“, рекао је директор Центра Флоренс Рабје.
Како наводи лист, оваква прогноза би могла да буде проблем за европске политичаре, који покушавају да се изборе са порастом цена енергената и желе да се одрекну руске нафте и гаса. Осим тога, Рабје је навео, да се Европа ове године већ суочавала са екстремним температурама током лета, што је довело до релативно сувог времена и смањења количине енергије која се производи у хидроелектранама и ветроелектранама.
Председник Русије Владимир Путин је 30. септембра на потписивању докумената о уједињењу ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области с Русијом, да САД, притискајући ЕУ да у потпунсти одустане од руских енергената и других ресурса, воде ка деиндустријализацији Европе како би у потпуности себи подчиниле европско тржиште. Елита у Европи то схвата, међутим, они више воле да опслужују туђе интересе, додао је руски лидер.
Раније су министри енергетике држава Европске уније договорили низ нових мера као одговор на високе цене струје. Мере би требало да се примењују од децембра. Међу њима су додатне накнаде за екстра профит од фосилних горива, смањење потражње за струјом, ограничавање прихода компанија које производе електричну енергију од јефтинијих извора, као што су обновљива и нуклеарна енергија.
Европски комесар за енергетику Кадри Симпсон изјавила да ће Европски комисија предложити низ мера у сфери енергетике како би се цене у Европској унији снизиле, док ће ограничење цена на руски гас захтевати додатне процене.
Запад је, због Украјине, појачао притисак на Русију санкцијама, што је довело до раста цена електричне енергије, горива и хране у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Председник Русије Владимир Путин је раније изјавио да је политика обуздавања и слабљења Русије дугорочна стратегија Запада, као и да су западне санкције задале велики ударац целој глобалној економији. Према његовим речима, главни циљ Запада је да погорша животе милиона људи.
