Међународни наркобизнис и прање новца

1.јануара ове године Русија је заузела место председавајућег   Велике осморице (G8) – међународног клуба  који сачињавају владе Велике Британије, Немачке, Италије, Канаде, Русије, САД, Француске и Јапана. Земље-чланице  G8дају 50% светског БДП-а, 35% светског извоза и 38% увоза. 40. самит  Велике осморице ће бити одржан 4. и 5. јуна 2014.године у Сочију. Русија је већ предложила дневни ред у коме је на првом месту борба са наркобизнисом.

  Савез  наркобизниса са банкама се заснива на прању прљавог новца.

Тема наркобизниса је изузетно опширна. Организоване  криминалне  групе које се баве тим бизнисом као по правилу решавају четири главна задатка:

а. обезбеђење производње, прерада дроге и њено пребацивање у трговинску мрежу на велико;

б. Организација промета дроге по велепродајним и малопродајним каналима, њено пребацивање до крајњег потрошача и добијање готовог новца за робу;

в. Легализација примљене готовине, односно њено прање тако што се она преко безготовинских операција пребацује у банкарски систем;

г. премештање новца са банкарских рачуна у различите токове легалне економије, чиме се процес „прања“ завршава.

Рад наркобизниса претпоставља његову  тесну везу са банкама које  прихватају прљави новац. Понекад  наркомафија користи банке „наслепо“ али то се обично дешава када су количине новца који треба убацити у готовински банкарски систем мање. Када су износи велики и операције редовне, наркомафија се о дугорочној сарадњи договара директно са банкарима. У току последње финансијске кризе констатована је јединствена слика: банке су саме почеле да траже пролаз ка наркомафији  како би добиле новац, макар и „прљав“, као средство за спас од банкротирања…

Појмови „прљав новац“ и „прање“

Термин „прање“ новца  (money laundering) је  почео да се користи 80.година прошлог века у  САД за приход из наркобизниса, али истовремено значи и претварање нелегално стеченог новца у легалан. Предложено је много дефиниција тог појма. Тако је Председничка комисија САД за организовани криминал 1984.године користила следећу формулацију: „Прање новца је процес преко кога се крију постојање, незаконито порекло или незаконито коришћење прихода, и затим се такав приход маскира тако да изгледа као да је његово порекло законито“.

У међународном праву  се  проширена дефиниција легализације (прања) прихода од криминалног рада и набрајање врста и начина   такве легализације   налази у Бечкој конвенцији УН о борби против незаконитог промета наркотичких средстава и психотропних материја, донете 19.децембра 1988 г, која је имала јак утицај на развој одговарајућег законодавства у западним земљама. Бечка Конвенција УН из 1988.године  је прихватила да   прање новца који је добијен од незаконитог промета наркотика представља кривично дело,  али развој организованог криминала је довео до раста прихода  таквих  организација које се баве и другим врстама преступништва (трговином робовима, проституцијом, трговином људским органима, илегалном трговином оружјем, уценом,  тајним размештајем     радиоактивних и других  изузетно  опасних материја и сл). Део прихода тако добијен се такође пере и инвестира у легалне  економске токове.

Зато јеКонвенција Савета Европе Но 141 „Прање, откривање, повлачење и конфисковање прихода од криминалне делатности“  од 8.новембра 1990.године за кривично дело   признала све  поступке у вези са прањем новца који је добијен не само од наркобизниса, већ и од других врста криминалне  делатности. Члан 6 Конвенције одређује списак правних прекршаја који имају везе са прањем финансија. Разлике у законодавству појединих земаља постоје пре свега у  одређивању дела од којих потичу средства које треба легализовати. У законодавству неких земаља као прљав новац се сматра сав приход чије постојање  потпада под кршење кривичног права; у неким  то је само приход који се добија тешким кривичним прекршајима, а у трећим  – чак и приход до кога се дошло кршењем грађанског и административног права. У низу земаља у категорију прљавог новца спада и новац од мита (корупције).

Наркобизнис – главни испоручилац прљавог новца банкарском сектору

Најпотпунија слика о приходу организованог криминала у свету се налази  у извештају Управе УН за наркотике и криминалитет који је објављен крајем 2011.г, а који носи назив „Процена нелегалних финансијских токова од трговине наркотицима и другим врстама организоване криминалне делатности“.[1]

Укупан промет  по свим врстама криминалне делатности у свету је 2009.године према подацима у наведеном извештају био близу 2,1 билион долара, што је еквивалентно  3,6% светског БДП-а. У извештају постоји још прецизнија процена која укључује и  од  транснационалног организованог криминала. У то спада међународна трговина наркотицима, имитације и илегално преузимање брендова, људи, људских органа, ретких врста животиња, риба, биљака и дрвећа, производа уметности и предмета културног наслеђа, лаког наоружања. Ван тога је остао приход, по мишљењу аутора извештаја, који је повезан  углавном са нелегалном делатношћу у оквиру појединих држава. То је приход од превара, разбојништава, уцене, отимања, рекета и сл. Промет транснационалних криминалних операција је, по извештају, био око 875 милијарди долара или 1,5% БДП-а. Укриминалном транснационалном деловању на првом месту је  трговина наркотицима:  према извештају – на њу отпада најмање половина комплетног прихода, односно,  у апсолутном износу – скоро 450 милијарди долара или 0,75% светског БДП-а. Наркобизнис  стварно треба да се означи као организована криминална делатност са високим степеном интернационализације операција: преко 90% свих „роба“ се троши ван граница земље која  ту робу производи.

Међутим, у публикацијама које се баве светским наркобизнисом наилази се и на другачије процене промета  у  трговини наркотицима. Најниже процене су 400 милијарди долара, а највише – 1,5 билиона долара. Цифру прихода од наркобизниса која је дата у извештају Управе за наркотике УН треба сматрати као врло ниску. Ако се у извештају УН каже да на наркобизнис отпада отприлике ½ укупног прихода од организованог криминала у свету, у другим изворима се наилази на много више цифре – 70%, па чак и изнад тога.[2]

Табела 1

Процена прихода од криминала у САД, у милијардама $[3]

*нису узети у обзир приходи од прекршаја при опорезивању

У приказаној табели даје се процена прихода од свих врста криминалитета и прихода од наркобизниса  за САД. Учешће наркобизниса у укупном приходу  од криминалитета је мање него укупно у свету. Чак се запажа тенденција   извесног релативног снижења нивоа прихода од наркобизниса. Али то значи да су у другим деловима света, посебно на периферији светског капитализма, показатељи прихода од наркобизниса  изнад просечних величина у свету. На пример, у Авганистану који се данас претворио у главног испоручиоца наркотика у свету приход  од производње и извоза дроге је изнад 50% БДП-а те земље. У Мексику, који се граничи са САД, према најнижим проценама, приход од наркобизниса износи 2 – 3% БДП-а.

Ни једна друга, посебно узета врста, криминала,  чак није ни близу наркобизниса ни по апсолутној величини прихода,  ни по рентабилности (норми добити). На пример, годишњи приходи од илегалне трговине људима у свету, према проценама Федералног истражног бироа САД (FBI), средином прошле деценије су износили 9 милијарди долара. Светски фонд нетакнуте природе процењује да је вредност илегалне трговине дивљим врстама животиња и биљака средином прошле деценије  износила 6 милијарди долара, а норма добити у том бизнису је била на другом месту – одмах после наркобизниса,  и износила је између 500 и 1000 процената.

Путања кретања прљавог новца

Каква је судбина новца, добијеног од криминала? Део прљавог новца остаје у „црној“ економији у облику трошкова за исплату плата људима који раде у њој, за плаћање „робе“ (оних истих наркотика које гаје сељаци), за куповину оружја и т.д. При том   може да дође до преливања прљавог новца  из једног сектора „црне“ економије у други. На пример, приход из наркобизниса може да се инвестира у илегалну трговину оружјем, проституцију, трговину људима и т.сл. Међутим, већи део тог новца иде на прање које може да се врши и у земљи у којој је новац примљен, и ван ње. У поменутом извештају Управе УН за наркотике  констатује се да се опере преко ¾ прљавог новца, без обзира  од које врсте криминала тај новац потиче, и 2/3 новца од транснационалног  криминала.

Табела 2

Процена светског прихода од криминала и  прања новца од њега, за 2009.год.[4]

Специфичност „прања“ новца, добијеног продајом кокаина

Што се тиче степена прања прљавог новца који је добијен од трговине наркотицима, у литератури се наилази на процене између 60 и 80%. У извештају Управе за наркотике УН када се издвоји приход од кокаина, наведени показатељ се креће око 62%. Значајно је да је количина  опраног прљавог новца који је добијен од трговине кокаином на велико била много већа од опране количине тог новца у малопродаји: 92 према 46%.

Ту нема ничег чудног: приход трговаца на велико се мери милионима и десетинама милиона долара и тај новац негде мора да се инвестира, а за инвестирање он мора бити чист. Зарада појединих учесника  у трговини на мало је нижа за цео један или два степена. Значајан део такве зараде иде на личну потрошњу (ако то нису изузетно крупне куповине), а део се враћа у „црну“ економију. Трговци на мало највећи део свог новца уопште не изводе из „црне“ економије, и прљави  новац се код њих једноставно врти…

У извештају Управе за наркотике УН дате су и неке оцене које се односе на светски бизнис кокаином. Анализа цифара показује да:

1.    Највећи део потрошње наркотика се врши изван земље која производи одређену врсту дроге;

2.    Највећи део комплетне добити у наведеној врсти бизниса се концентрише изван граница земаља-произвођача;

3.    Значајан  део новца који се добија од наркобизниса се не пере у земљама у којима се наркотик троши, већ изван граница тих земаља.

Према подацима помињаног извештаја у 2009.години укупна количина прихода од продаје кокаина на мало   је износила   85 милијарди долара, при чему је бруто добит трговаца (и на велико, и на мало) износила 84 милијарде долара (односно – директни трошкови производње кокаина су били на нивоу од 1 милијарде долара). При том највећи део бруто добити су имали Северна Америка (35 милијарди $) и земље Западне и Централне Европе (26 милијарди $). Тамо где се кокаин производи (Јужна Америка, заједно са земљама Карибског базена) бруто добит је износила око 3,5 милијарде долара, односно укупно 4% комплетне бруто добити од светске трговине кокаином.