20.01.2012. – Хаг: антисрпско усмерење
Русија се заложила за затварање Хашког трибунала. Јуче на конференцији за штампу у Москви руски министар иностраних послова изјавио је да је судски орган испунио своје функције, при томе ни издалека не беспрекорно. Министар иностраних послова указао је на политичку пристрасност трибунала, његов неоправдано строг прилаз и необјашњива истражна дејства која се примењују пре свега, ако не и искључиво, према Србима.
Критика на рачун трибунала од стране Москве чује се одавно. Да подсетимо, још 2000. године Сергеј Лавров, тада у рангу сталног представника РФ у УН, указивао је на исполитизованост и очигледно антисрпско усмерење Међународног трибунала.
Заиста, на списку оптужених за ратне злочине у Хашком трибуналу отприлике је тридесетак Хрвата, мање од 20 Албанаца и босанских муслимана, зато број Срба премашује стотину. Како је у низу случајева вршено правосуђе, показује пример председника Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника, осуђеног 2006. године на 27 година за злочине против човечности у време рата у Босни и Херцеговини. Говори руски правник Александар Мезјаев.
Судија је приликом питања пресуде као доказ о томе да је Крајишник извршо злочин с предумишљајем навео његов цитат: „Сада нам престоји фактички да спроведемо етничку поделу у Босни“. Али на суђењу су била дата сведочења да су ове речи биле изговорене поводом Кутиљјеровог споразума. То је био први велики међународни споразум који је могао да заустави рат у Босни и Херцеговини и он је заиста предвиђао мирно расељавање зараћених народа по етничком принципу. Сматрам да су ове акције судија биле демонстрација снага Трибунала, својеврсна порука оптуженима: можете доказивати било шта, ми ћемо све једно учинити са вама оно што хоћемо.
На конференцији за штампу у Москви као пример не баш беспрекорне делатности трибунала, министар Сергеј Лавров подсетио је на то да је бивши председник Југославије Слободан Милошевић умро у истражном затвору, без обзира на то што су адвокати и лекари молили судије да му се осигура неопходно лечење.
На крају је Међународни трибунал изјавио да је оптужени умро природном смрћу – од срчаног удара. Ипак стручњаци су се понели према том закључку са неповерењем. Између осталог, водећи кардиохирург Лео Бокерија после упознавања са резултатима патолошко-анатомске експертизе, изјавио је да је у случају Милошевића била допуштена груба лекарска грешка и да дијагностика није била извршена у пуном обиму.
Многи експерти су указивали на то да је Милошевић умро пошто је покушајући да докаже кривицу политичара, Хаг зашао у ћорсокак. У ћорсокаку се он налази и сада – случај против лидера спрских радикала Војислава Шешеља никако да се макне са мртве тачке.
Војилава Шешеља већ 9 година покушавају да осуде за злочине 90-их, углавном за ратоборну реторику. Последњих година здравље политичара који се 2003. сам предао Трибуналу, озбиљно је пољуљано. Почетком јануара, по информацијама неких извора, он је преживео клиничку смрт – Међународни трибунал ову чињеницу оповргава. 18. јануара увече Војислав Шешељ био је смештен у болницу због напада тахикардије и артмије, као и наглог пада притиска. Ипак, неколико сати касније српских политичар враћен је у ћелију – холандски лекари су одредили да је Шешељево стање стабилно. Тим поводом Српска радикална странка је зачуђена што се за тако кратко време здравље њиховог лидера нагло побољшало. Потпредседник СРС Драган Тодоровић изјављује да трибунал жели по сваку цену да „убије“ Шешеља. Примере бриге Хашког трибунала о својим осуђенима наводи Александар Мезјаев.
Судије одлучују да се спроведе хитан медицински преглед, а ова одлука се извршава, рецимо, пола године касније. Ове чињенице никако се не уклапају у тврђења Међународног трибунала да се Шешељу пружа најбоља медцинска нега која постоји у Холандији. Одлука о томе да га прегледа руски пулмонолог Авдејев такође је половична мера. Да, Шешељу је заиста неопходна помоћ таквог стручњака, али пре свега потребан му је кардиолог. А руског кардиолога никако не пуштају код њега, као ни било ког другог лекара чије би консултације хтео да добије. Мада то стоји у правилима трибунала. А доктори које одреди трибунал не могу чак ни да поставе дијагнозу. Поставља се питање како да се оцењују све те чињенице?
Формално, Међународни трибунал треба да заврши свој рад 1. јула 2013. године, када ће почети да делује структура под гломазним називом Међународни механизам преосталих случајева кривичних трибунала. Ипак Хашки трибунал у свом актуалном виду још није приступио случајевима бившег команданта Војске Републике Српске, Ратка Младића, бившег председника Републике Српске Крајине Хаџића, у јеку је суђење бившем председнику Републике Српске Караџићу. Није јасно како ће Међународни трибунал стићи све то да заврши. Зато, како сматра Александар Мезјаев, Хашки трибунал може да очекује само смена назива, а методе рада и антисрпско усмерење ће остати непромењени.
