Брод који тоне може се спасти једино побуном против капетана. Тако вам сликовито изгледа данашња ситуација у Црној Гори, која попут брода заробљеног у олуји лута помахниталом океану без знања “капетана” да је уведе у луку спаса. Зато упорно истичем да ако буном не дођемо до промене власти, “пуче нам погибија”!
* Шта је алтернатива конфликтима и могућем хаосу?
– Хаос је већ ту и његова ескалација може бити спречена само падом актуелне владе, што би истовремено значило и наглу промену курса државне политике. Због тога је време за велику системску промену.
* Шта то значи?
– Криза у земљи је дубока, а у њеној основи је болесни, корумпирани, покварени, непродуктивни и нефункционални политички систем који је изграђен да штити власт и њихове личне интересе. Бивша комунистичка странка је покушала да спроведе само економску транзицију, тј. промену власништва, без реформи политичког система. Задржавајући старе односе из једнопартијског система између партије и институција система, спречена је здрава политичка трансформација ка функционалној демократији.
* Транзиција је остала изолована од промена које представљају саму њену суштину?
– Задржавање контролних механизама једне партије над парламентом, полицијом, тужилаштвом, судовима, Универзитетом, синдикатима… спречило је суштинске институционалне промене и задржало нездрав амбијент заснован на култури партијске послушности и доминације интереса партије над интересима друштва и грађана. Створен је неодржив хибрид с неспојивим елементима два потпуно различита света. Слободе и ропства, демократије и диктатуре, договорне економије и слободног тржишта, полиције и мафије, судија и адвоката, јавног и приватног интереса, правне и приватне државе. Задах болести и трулежа се осећа из далека. Систем губи имунитет и виталност, једва да се одржава на апаратима.
* Често истичете да се “срастањем партија с мафијом” ојачава моћ система. Да нисте претерали?
– Волео бих да јесам, али ме стварност демантује. Овде су посејане смртоносне клице које прете да разоре систем који није заснован на слободно израженој вољи грађана, фер и демократским изборима. Власт је заснована на купопродајним уговорима партије и бирача који се обнавља пред сваке изборе где је успостављена чврста корупционашка веза која се одржава великим трошковима.
* Створио се паразитски систем који се одржава из дугова и кредита?
– Трошкови се огледају у нагомилавању непродуктивних радних места у јавној управи, неправедној и неефикасној социјалној политици, погрешним субвенцијама према тајкунима који финансирају кампање, толерисањем активности криминалних кланова. Буџетски дефицит се покрива задуживањем по енормним каматама, јавни дуг расте, приватни сектор гомила дугове према банкама, држави, добављачима… Инострани инвеститори се повлаче, расте ризик земље и повећавају се камате на кредите. Економија стагнира, нема развоја, енормно се увећава број екстремно сиромашних. Ствара се класа лумпенпролетера која више нема ништа, па не може ништа ни да изгуби! С друге стране, мали број припадника нове аристократије, настале пљачком свог народа и државе, понашају се бахато и јавно демонстрирају богатство и моћ, провоцирајући све већи број сиромашних грађана – закључио је Небојша Медојевић.
МАФИЈА СВЕ КОНТРОЛИШЕ
– ВЛАДАЈУЋА класа, састављена од врхова режима, тајкуна и врхова мафије, гомила богатство и моћ и излаже се двоструком ризику. Унутар пирамиде моћи долази до сукоба између крупних играча, мафија губи стрпљење и не признаје више ауторитет Ђукановића. Нарко-картели, који се осећају заштићеним од реакције државе, не презају да потегну оружје, па на нашим улицама и у квартовима већ падају жртве. Свако дуже толерисање ове системске трулежи, повећава ризик од конфликата на више нивоа. Прете социјални бунт, сукоби унутар разних служби, рат између нарко-картела, конфликти са иностраним инвеститорима и арбитраже, сукоби са опозицијом, сукоби мафије са остацима служби, тужилаштва и судова у случају неких кампања против криминала и корупције под притиском споља – каже Медојевић.
В. КАДИЋ, Новости
