“Ја сам уверен – док није било подстрека Владимира Владимировича из Пекинга, овде је, да благо кажем, сваки био нечим застрашен”, изјавио је генерал Балујевски о данима када је Медведев требало да одговори на агресију Грузије
Сећање је ментална измаглица. У сећању, прошла збивања су ту суштином, али не увек са разазнатљивошћу, онако оштром и онако јасном као у време тих збивања. Тако у личном животу, тако у спорту, и тако и у политици.
Олимпијада у Лондону подсетила је овог августа на Олимпијаду у Пекингу – а сећање на Пекинг 2008. на Путина, тада шефа владе Русије, присутног олимпијским играма. Код куће, “врата” Русије остављена су на чување председнику Дмитрију Медведеву, тих дана новом у Кремљу.
Напад на Јужну Осетију
Очи јавности биле су уз “кинески екран”, дословно као што су и сада, уз спортска борилишта олимпијаде у Лондону – када је вођа Грузије Сакашвили, као грицко у нечуваној магази са житом, одлучио да на брзину “штрбне” аутономну Јужну Осетију.
Ко би могао знати на шта је све, тог олимпијског августа 2008. рачунао Сакашвили!? Како је, одлучујући се, расуђивао и шта је закључио? Да ће Руси бити затечени? Да ће Грузија бити брза, затворити Рокски тунел (према Северној Осетији), заузети простор и тако сачекати да у помоћ доскочи НАТО?
Темпераментни Сакашвили био је тих година осион. Изнова и изнова пре тога обећаван му је из Америке НАТО пакт, а парада Бушових достојанственика у Тбилисију, од Чејнија и Конди Рајс на даље, успела је да шеф Грузије поверује да су иза њега САД. Пуним капацитетом САД.
У усијању заоштрених односа Грузије и Русије, уочи кризе, популистички вођа Грузије тако се и понашао – као мали на варошком корзоу, наговорен да страшљиве чике чупа за брк.
Платио да види карте
Е, сада, сећање… У Москви, неко је провалио Бушов блеф. Има неко ко је рачунао да САД, са оба стопала у глибу до охо-хо, у Ираку и у Авганистану, баш и нису у прилици да ризикују конфронтацију с нуклеарном силом. Поготово што водећи Европе, Берлин, Париз, Рим, не би у таквом обрту ствари подржали Вашингтон.
Самит НАТО у Букурешту, с пролећа 2008. истерао је ту истину на чистац. Речено је да Тбилиси не би у том смислу требало охрабривати.
Ко је, дакле, тај који је у име Русије “платио да види карте”? Дмитриј Медведев, тадашњи председник?
Прошле године, Медведев је изјавио да је одлуку о поласку руских трупа донео лично.
Штампа је чула и пренела, али штампа је – штампа. Штампино је да “чачка”.
Минулих дана, у Москви је боравио и конферисао с Владимиром Путином Серж Саргсиан, председник Јерменије. Домаћин и гост изашли су после тога пред новинаре. Руско-јерменски односи су тема. И односи Москва, Јереван, Баку су тема. Велика тема. У троуглу већ четврт века ври. Сви знају да иза укочених руковања Илхама Алијева и Сержа Саргсијана, полагано али без грешке догорева фитиљ Нагорно-Карабаха.
Али – зар у години Олимпијаде, значи и на годишњицу агресије на Осетију, није тема и ко је у Русији одлучио “да плати пот и види америчке карте” (Медведеву свака част, међутим некима, премијер, некако “није тип”…)?
Одлучио је Путин. Два пута је у критично време телефонирао номиналном шефу државе: “Дмитрија Анатолијевича сам позвао два пута, 7. августа и 8. августа. И министра одбране. Дискутовали смо проблем”, одговорио је бивши председник владе.
Неко је био уплашен
Агресија Грузије уследила је у ноћи између 6. и 7. августа. Руске трупе су покренуте али тек 8. августа. Зашто тако касно?
Генерал Јуриј Балујевски, до пред рат главнокомандујући Генералштаба, и Марат Кулакметов, тада командујући миротворцима Русије у Јужној Осетији “сећају се” да председник Медведев није поступио како се очекивало. Постојао је план Генералштаба о поступку у случају грузијске агресије. Као шеф државе, Медведев није поступао по плану, изјавила су ова двојица.
“Ја сам уверен – док није било потстрека Владимира Владимировича из Пекинга, овде је, да благо кажем, сваки био нечим застрашен”, изјавио је Јуриј Балујевски.
Необично – прошле недеље, на “мрежи” се појавио филм, непознатог аутора. Познат је корисник тог yу-тјуб места, регистрованог на дан појаве филма, а наслов филма гласи: “Кукавичлук Медведева убио 1000 људи!”. Наслов је сиже оног што тврде обојица генерала.
Председник владе Медведев посетио је на годишњицу рата Јужну Осетију – са становишта Москве, данас независну џаву. Говорио је. Није ни поменуо генерале критичаре, али остао је при тврдњи – он је тај који је командовао. “Та одлука ( да армија крене у Грузију ) донета је на време, довољно брзо да се избегну још већи губици. Успео сам да донесем одлуку која је обновила равнотежу и донела мир”, изјавио је Медведев у Јужној Осетији.
Балкан Магазин