Ménage à trois

Суочене са губитком доминантне позиције у светској економији у не баш далекој будућности, Сједињене Државе покушавају да Русију приближе себи и удаље од Кине, али Москва је веома обазрива према покушајима великог прегруписавања.

Према речима америчког економског стручњака Едуарда Понарина, већ 2035. Кина ће постати прва привредна сила света и представљаће главни изазов и Русима и Американцима којима неће преостати ништа друго већ да уједине снаге зарад заједничке одбране.

Како је у недавном интервјуу агенцији РИА Новости подсетио Понарин, 1993, у време председниковања Бориса Јељцина и постсовјетског трагања за сопственим путем, руска елита се према партнерима из САД односила веома дружељубиво. У међувремену ситуација се променила.

Политика „ресетовања односа”, коју су у марту 2009. промовисали председници Барак Обама и Дмитриј Медведев, расплинула се под ударом реалности и упорних настојања Вашингтона да под свој „нуклеарни кишобран” стави бивше европске социјалистичке државе. На релацији Москва–Вашингтон данас је чешћа размена оптужби него размена идеја.

Ко је за то крив, свака страна тумачи на свој начин, али оног тренутка када се појави претња, заједништво би могло да се покаже као рационално решење. По том сценарију страх од Кине би помогао да се „ставе на лед” многи садашњи и будући спорови: од случаја Сноуден и глобалне афере прислушкивања, до оптужби о непоштовању људских права у Русији, и обратно.

Током историје, заједничке невоље увек су деловале као катализатор за остваривање бољих односа. Бивало је тако и у време великих ратова, вођених током протеклог века. Тако размишљају у САД.

Руска рачуница, међутим, могла би да се покаже прагматичнијом, што би подразумевало сасвим другу врсту пакта: Москве и Пекинга против САД.

За сада су све опције отворене. С тим што би, у новим околностима, ако буде мудрости, хуку оружја могао да замени говор економије и пословних људи.

Све анализе казују да ће Кина у наредних неколико година постати најмоћнија привреда на планети. САД, које су још уверене у сопствену „изузетност“ и моћ, доживеће преокрет као велики шок, предсказују психолози. Недавно скован термин „изузетност”, који су Американци прихватили са толико одушевљења, када је реч о ономе шта су, како раде, живе и какву позицију имају у свету, могао би да замре преко ноћи.

Русији ће сигурно бити још теже, ма колико кинески напредак зависио управо од енергената које сада набавља код западног суседа. Како ће се ко прилагодити новонасталој ситуацији, питање је које мучи аналитичаре.

Улогу ће имати и Европска унија као стратешки политички партнер САД, али и велики зависник од добрих пословних односа са Русијом и Кином.

Несумњиво је да се простор Азије у овом тренутку налази у фази комешања, „обогаћеног” локалним ратовима, прекомпоновањем утицаја, мешања религија и покушаја постсовјетских република да нађу неко своје место.

Вашингтону је стало да процеси не иду на штету америчких интереса, штавише жели да их ојача.

За Москву поменуте промене имају далеко конкретнији значај пошто се дешавају дуж руских граница. За разлику од Вашингтона , Кина у руској визури није потенцијални противник. Напротив. Сарадња источних суседа креће се у добром правцу, у чему, свакако, значајну улогу има чињеница да је Русија, осим европске, и велика азијска земља.

Ово ипак не значи да у Москви не размишљају о томе шта би могло да се деси када Кина још више ојача и претвори се у истинског џина којег је тешко контролисати.

Према мишљењу кинеског аналитичара Сја Ишанија, у Русији још нису психолошки спремни да им се на истоку, одмах преко граничне линије, шири најмоћнија држава света.

За сада је евроазијска сарадња а не конфронтација оно о чему се размишља у две престонице.

Развој односа између Кине и САД, које дели велики океан, иде другачијим токовима – путем конфликта, или кроз конкуренцију, тврди Александар Ларин, члан Руске академије наука.

У таквој ситуацији, по њему, Русији не иде у прилог да се нађе на било којој од две стране.

Како каже професор Понарин, Кини ништа не стоји на путу ка моћи. Предлог да на ту моћ САД и Русија одговоре међусобним заједништвом више него реалност осликава фрустрацију најмоћније силе Запада којој ствари у протеклих неколико година не иду баш најбоље.