Дао би кошуљу за пријатеља – причали су они који су познавали масовног убицу из Велике Иванче. Касније се испоставило да је Љубиша Богдановић поубијао тринаесторо душа, међу којима и двогодишње дете. Такође, појавили су искази да је физички и психички малтретирао супругу. У сваком случају, чудна и тешка прича.

Многи су се запитали – откуд то да и Србија дође на „топ-листу” масовних злочина? Жута штампа је врло брзо „открила” да је у питању циганска клетва (?), а појавило се и мноштво других теза.

Да ли је то деловање ХААРП-а, „истраживачког пројекта” који „жели да разуме, стимулише и контролише процесе у јоносфери који могу да измене учинак комуникационих и система за надгледање“ (како пише на Википедији) или, можда, како многи сумњају – утиче на временске прилике, манипулише атмосферским притиском, помаже изазивању земљотреса и манипулише и људским умовима?

Или се ради о „програмираном” убици, једном од оних који су од малих ногу „гајени” да обављају прљаве послове светске „владе у сенци”?

Ми не знамо, али можда – „има ко зна”. Ради се о Милану Видојевићу, аутору бројних књига које се баве истраживањем система контроле ума и „програмирања” робова Новог светског поретка.

-Тренутно се опет бавим тематиком „програмирања” – пишем књигу „Деца новог доба” која говори о контроли ума. То ће бити наставак моје књиге „Илуминати”, у којој ће бити разјашњено много тога око „програмирања” људи, да ли се неко данас бави тиме и шта такве такве „програмиране личности” заправо раде и чему служе.

* Када се почело са овом праксом?
-Експеримената са људском психом било је у протеклих неколико хиљада година. Могло би да се каже да је сваки облик религиозне свести и ритуални део сваке религије начин програмирања верника. Али, да не идемо у далеку прошлост, последњих пар стотина година најтипичнији пример програмирања су језуити, који су схватили да је најбоље „програмирати” децу. Није случајно што се баве образовањем, још су у 17. и 18. веку највише пажње посветили едукацији деце, отварали школе, а основа тог „образовања” била је молитва. По њима, ако дете 30 дана свакодневно понавља молитву по више пута дневно – засигурно је уведено у одређени облик контроле уме.

*А тзв. модерно „програмирање”?
-Преломан је био допринос доктора Менгелеа у Другом светском рату, када су у оквиру Трећег рајха у концентрационим логорима вршени разни експерименти на људима и то је основа каснијег модерног облика програмирања. Наравно, то је ишло паралелно са развојем фармаколошких средстава за хипнозу, за утицај на психу, за ломљење воље. Напредовала је и хипноза све остале технике и сазнања о хемији мозга, начину људског мишљења и деловању подсвесних сила и све је то дало једну опасну грану паранауке која се бави људским мозгом на деструктиван начин. Откривање тајни људског мозга злоупотребљава се у различите војне, обавештајне сврхе. А са „програмирањем” се почиње рано, у узрасту бебе.

Менгеле је касније, прешавши у САД (велика је заблуда да се крио у Јужној Америци – тамо се крио двојник кога су с времена на време „случајно” виђали), наставио своје експерименте, и био је познат под псеудонимом Мистер Гринберг. Уптреба психичке или физичке трауме у програмирању људи његов је изум, који су касније развијали и други. А последице су страшне.

*Који је био почетни мотив развоја ове „псеудонауке”?
-Да се схвати како ће се понашати заробљени војник под тортуром – да ли ће открити тајне које зна, јер је много америчких војника и официра заробљених у корејском рату подлегло техникама испитавања којима су их подвргли Севернокореанци. Параноја хладног рата проузроковала је нагли развој ових техника у САД, где се то онда проширило на друге области – на стварање модерних робова који су коришћени у сексуалне, криминалне и друге сврхе.
Тимоти Меквеј, који је активирао камион-бомбу у Оклахома Ситију 1995. године и побио 168 људи – био је припадник Делта јединица. Делта програмирањем се „добијају” убице, људи са посебним задацима који се обично регрутују међу америчким ренџерима или „зеленим береткама”. Тимоти Меквејн, наводни атентатор у Оклахома Ситију, типичан је пример жртве програмирања – он је у првој фази рекао да се не сећа онога што је урадио – управо то је индикативно, јер у оквиру „програмирања” постоји записан програм који се популарно зове„Ремембер то форгет” – „сети се да треба да заборавиш”.

*Постоји ли нешто сумњиво у вези са убиством двадесеторо деце и шесторо одраслих у Њутауну крајем прошле године?
-Један од типичних начина „програмирања” на вишем нивоу јесте „програмирање” јавног мњења у циљу да поверује да се нешто јесте или није десило. Оно што се догађало у школи „Сенди Хук” врло је узнемиријуће. Последњих месеци сам интензивно сакупљао материјал на ту тему, пријатељи и колеге слали су своја истраживања и сазнања, и све више се кристалише једна опасна слика о томе – на неки начин, поставља се питање да ли се тај догађај уопште десио.

Читав догађај показује непримерену подударност да је управо тог дана дана „Фема” имала своју вежбу организовану управо у том градићу. Затим, истрагом је установљено да је учитељица која је наводно страдала у том догађају ту школу напустила три године пре овог догађаја и да није могла да се нађе као жртва у масакру. Исти је случај и са девојчицом која је снимљена на сасвим другом месту, а наводно је погинула у масакру. Осим тога, невероватно је да родитељи нису могли да виде своју мртву децу у мртвачници, са образложењем да су слике страшне и да би то било стресно. Очигледно је да ту постоји читав низ нелогичности, што код мене изазива сумњу да прича око тог догађаја није јасна и чиста, да је то сценарио са доста „рупа” и нелогичностии који се догодио управо у предвечерје кампање Обамине администрације да се забрани поседовање полуаутоматског и аутоматског оружја. Овим би се извршило разоружавање америчког народа, иако је четвртим амандманом загарантовано да грађанин има свето право да штити себе, своју породицу и имовину.

*Ово није први контроверзни злочин у САД…
-Тако је почевши од Кенедијевог убиства, које је, наравно, било државни удар – више ни дете не верује да је Ли Харви Освалд био атентатор, па преко напада на Њујорк 11. септембра. Тада су, тобоже, Арапи украли авионе, учили су на симулатору за цесну управљање боингом 747 и успели да погоде зграду широку 100 метара, што не би могао да погоди ниједан пилот на свету без навођења. Сви ти сценарији имају један озбиљан недостатак – увреда су за здраву логику, за дедуктивни начин мишљења. Анализе које су обавили криминолози и други стручњаци показале су да су ти сценарији у најмању најмању руку непотпуни, релативизовани.

*А код нас? Да ли мислите да масакр у Великој Иванчи има икакве везе са „програмирањем”?
-Тај догађај је сувише свеж и можда нису познати сви елементи, али, по мени, очигледно је да је реч о поремећеном човеку – извињавам се на слободи, али довољно је да погледате лице овог атенататора и да видите да човек није нормалан. Када се погледа историјат његове породице, види се склоност ка суициду и душевни обољењима која су, очигледно, наследног карактера. Мислим да се у тој средини заташкавало његово психичко стање да „не пукне брука по селу” – знамо да му се отац обесио, а стриц му је завршио у душевној болници. По примитивном, лицемерном, лажном грађанском моралу у Србији, сматра се да је срамота бити душевно болестан, а не размишља се о томе шта таква особа може да учини.

Писало се да је убица наводно жртва посттратуматског синдрома, јер је пре 20 година био на ратишту у Славонији. Посттрауматски синдром не јавља се са 20 година задршке, он се јави годину или две после проживљених траума, а по неким статистикама најкасније пет до седам година после преживељених ратних страхота.

Не верујем да је убица жртва неког програма контроле ума. Верујем да је „пукао”, али да је био урачунљив у току извршења дела – имао је довољно времена да оде у све те куће, да једном или двапут напуни оружје. Чуди ме и како полиција ништа није чула. Када неко извади пиштољ у кафани и испали метак у плафон – за пет минута створи се полиција. Човек овде убија људе пола сата или сат и нико то не чује.

Све у свему, очигледно је да се радило о човеку неконтролисаног понашања, испоставило се да је малтретирао породицу и супругу. Много је ту питања на које само истрага може да да прецизан одговор. Али, ипак мислим да нико није имао разлог да „програмира” убицу у Великој Иванчи како би овај побио родбину и комшије.

„Програмирање” ипак није процес који траје недељу дана. Морате имати стручњаке за то, услове… Оно што мене брине у овом случају јесте одсуство професионалне бриге за сигурност грађана.

*Дакле, мислите да се ипак радило о склопу несрећних околности?
-Да. И тако смо смо се, нажалост, придружили земљама у којима су се десила масовна убиства. Несрећник који је ово урадио далеко је од, рецимо, Брејвика. А Брејвик је, на пример, човек из „програма”. И у масакру у Норвешкој постоје нелогичности. Норвешка полиција имала је само један хеликоптер за интервенције, а пилот хеликоптера отишао је на годишњи одмор. Пошто није имао ко да пилотира, полиција се није досетила да уђе у хеликоптер неке од бројних новинарских екипа које су дошле на острво, већ су покушали да дођу чамцем, који је почео да тоне на пола језера.

Схватате колико се тим тобожњим сценаријима потцењује интелигенција грађана? То је заблуда оних који мисле да је већ комплетно човечанство на програму контроле ума и да ће прихватити било које бесмислено или бесловесно објашњење.

*Да ли очекујете да се и овде догоди неко програмирано убиство?
-Ако тога буде – доћи ће већ „програмиран” човек из иностранства, не верујем да ће га „радити” овде, још увек нисмо на том нивоу.

*А има ли, можда, масакр у Иванчи посредне или непосредне везе са деловањем ХААРП-а?
-Пошто се убиство није догодило у урбаној средини и пошто није извршено ништа што погађа државу него је само, нажалост, задесило неке јадне људе на спавању, не бих рекао да овај догађај има било какве везе са програмирањем, а још мање да ту има утицаја ХААРП-а.

За нервно лабилне особе довољна је промена атмосферског притиска у току ноћи, пад температуре за 10, 12, 15 степени (што се нама дешава последња два месеца). Било да је то последица деловања ХААРП-а или због нормалних климатских околности температура осцилира 10 до 15 степени дневно, а притисак се креће од 982 до 1015 милибара у току само неколико сати.

Можда би ове промене и могле да буду последица ХААРП-а, међутим, мислим да нико није спреман да укључује ХААРП због тога, осим ако у Београду не постоји трајно инсталирани ХААРП. Пало ми је на памет да би мост преко Аде Циганлије можда могао да буде трајно инсталирани ХААРП, којем не треба укључење преко сателита.

*Како вам је то пало на памет?
-О томе ћемо причати други пут.

Споменка Милић

Треће око