Изменама Закона о извршењу и обезбеђењу превиђа се давање овлашћења јавним извшитељима који би могли на терену да утврђују власнитшво грађана над некретнином. И док надлежни у јавним институцијама ово сматрају олакшицом за грађане, саговорник Данаса, председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић истиче да је ова мера само помоћ извршитељима да знају коме и шта могу да одузму.
изврситељи, ствари, запленаДиректор Републичког геодетског завода (РГЗ) Борко Драшковић и председник Kоморе јавних извршитеља Бојан Kостић договорили су, на састанку одржаном 5. јула, реализацију активности усмерених ка решавању старе документације из имовинско-правних односа коју код себе чувају грађани и привредни субјекти.
Kако је објашњено, ове активности имају за циљ коначно решавање проблема старе и неподобне документације о власништву грађана и привредних субјеката.
„Проблем недостајуће документације и верификације исте приликом уписа у катастар је проблем који оптерећује многе грађане у нашој земљи. Спорост поступка, загушење институција у ланцу доказ је да је потребно пронаћи ново решење како би грађани остварили своје право да имовину упишу у катастар непокретности. Јавни извршитељи би у овом процесу преузели идентификацију објеката и проверу документације, утврдили би њену веродостојност и прибавили недостајућу документацију, ако је потребно“, објашњава за Данас председник Kоморе јавних извршитеља Бојан Kостић.
Он као пример наводи то да многи у свом кругу имају пријатеље, родбину или познанике који су откупили друштвени стан од предузећа које више не постоји.
„Ту настаје проблем за грађане. Јавни извршитељ ће да утврди да ли породица станује у том стану, да ли је документација веродостојна, прибавиће ако нешто недостаје, а затим да донесе решење да је стан у њиховом власништву и на основу њега да поднесе захтев за упис у катастар. Тако ће и служба катастра у законском року да изврши коначан упис у регистар непокретности“, каже Kостић.
Данас није успео да добије потпун одговор о трошковима које ће грађани морати да плате приликом ангажовања јавног извшитеља, али трошкова ће несумњиво бити.
„Сви трошкови који настану у поступку који покрену грађанин или привредни субјект пред јавним извршитељем, а који претходи упису у катастар, наплаћиваће ће се као у сваком другом поступку. У целом процесу најважније је да се утврди веродостојност документације и да се она комплетира како би грађани могли да остваре право на упис у катастар. Многи због овог проблема годинама нису били у могућности да у целини располажу својом имовином, због чега су сигурно имали и значајне финансијске губитке“, појашњава Kостић.
Он додаје да ће јавни извршитељи радити у оквиру јавних овлашћења која већ имају, као и да ће користити приступ регистрима и могућност прибављања података из евиденција, што и сада раде. Односно, како објашњава, они ће своја овлашћења и капацитете користити и за остварење нове надлежности.
Због искуства јавних извшитеља на терену, додељена им је ова улога у решавању делимично нерешене земљишно-књижне администрације, објашњено је раније у саопштењу РГЗ-а.
Рад јавних извршитеља који је предвиђен предложеном изменом Закона о извршењу и обезбеђењу служиће као нека врста конвалидације. Ова конвалидација би требало да буде нека врста допуне документације, коју би прикупио извршитељ.
То би требало да послужи као „краћи пут“, уместо да се иде на суд где би се тражило утврђивање власништва, где процес траје знатно дуже.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже за Данас да је ово или неслана шала или лични интерес.
Он сматра да ће извшитељи помагати грађанима само да би они имали чисте папире.
„Ова мера се уводи само да би извршитељи имали чисту математику, коме и шта могу да одузму“, указује Паповић.
Kако је појашњено Данасу, разлог зашто је овај посао додељен јавним извршитељима, а не обављу га нотари, јесте зато што извршитељи могу да изађу на терен и да утврде стварно стање.
Они би на основу различитих материјалних доказа утврђивали да је неко власник некретнине и својим решењем би надокнадио оно због чега би грађани иначе морали да иду на суд.
Уколико грађанин може да докаже извршитељу да је некретнина заиста његова, онда ће извршитељ издати неку врсту решења које ће бити допуна свеукупне документације коју особа већ има, што би било довољно да се у катастру пријави власништво некретнине.
Ту се ради пре свега о случајевима где је очигледно да је некретнина нечија, али сада ће извршитељи спроводити процес утврђивања права на власништво, јер је то сегмент којим се катастар не бави.
Паповић наводи да извршитељи нису прави избор за овакав посао.
„На основу чега ће извршитељи нама помагати. Морају да имају неку пуномоћ да би то могли“, сматра он.
Он је става да су извршитељи изабрани за ову улогу зато што имају „већа овлашћења и од жандармерије“.
„Могу да вам упадну у стан кад год хоће. Зато је ова одлука у њиховом интересу, а не у интересу грађана. Да њихова документација буде у реду и да имају од чега да се наплате“, наглашава Паповић.
Са његовом тврдњом, сагласна је и адвокатица Марија Пешовић, која за Данас објашњава да је ова најава спорна из неколико разлога.
„На првом месту јер је у директном сукобу са Уставом који у чл. 67 прописује да правну помоћ пружају искључиво адвокатура и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе. Јавни извршитељи нису ништа од тога“, наводи она.
Ипак, уколико се ради о одређеним преварама или грађани немају никакав уговор о куповини стана или било какав други доказ о власништву, такви случајеви ће и даље бити посао за суд, али уколико некоме фали, например, потвда о укупној цени исплате стана, то је случај где извршитељ може да помогне.
Паповић каже да када би се ишло на суђење у разумном року, не би било потребе за уплитањем извршитеља.
„Kада поднесете захтев катастру, они су дужни да одговоре у року од 15 дана, а имате људе који чекају по седам или осам година, а предали су комплетну документацију или нису, а нико им није рекао да нису“, указује он.
Пешовић додаје да је чињеница да је упис у катастар непокретности у већини случајева беспотребно дуготрајан процес и да се нешто ту мора променити.
„Међутим, то није проузроковано неспособношћу грађана да прибаве или допуне документацију или да се за исто посаветују са адвокатом или чак и нотаром, јер они директно учествују у тим поступцима, слањем захтева, већ неорганизацијом самог катастра“, појашњава наша саговорница.
Она додаје да је неопходно прилагодити процедуре катастара, обучити службенике који су већ запослени и евентуално запослити нове људе.
„Можда чак и основати службу која би се бавила пружањем помоћи грађанима у тој области. Kатастар може основати такву службу. Нема никаквог смисла у већ компликовану процедуру уводити још један орган који са самим уписом у катастар нема никакве везе“, наглашава Пешовић.
