Иако се радна вечера Оланда и Меркелове у понедељак увече завршила потпуно идентичним изјавама француског председника и немачке канцеларке, јаз између Париза и Берлина у суштини остао је исти. “Солидарност и одговорност” као основа за решавање грчке кризе, око чега су се Оланд и Меркелова сложили, представља само реторичко-дипломатску фигуру. Канцеларка и даље одбија да призна да је погрешила одбијајући још од 2010. године да призна оно што су све рачунице показивале – да Грчка никада неће моћи да исплати све што дугује и да је реструктурирање дуга неопходно.
Одбијање дела дуга 2011. и 2012. није омогућило да се смањи стопа задужености Грчке јер су мере штедње изазвале рецесију, а Тројка поверилаца (Европска комисија, Европска централна банка и ММФ) их је одржавала диктаторском руком – владајући грчком владом и шаљући мејлове министрима с упутствима шта да раде.
Потрес
Ако Грчка изађе из еврозоне, ЕУ прети потрес великих размера колико год немачки министар финансија Шојбле покушавао да умањи последице.
Ова политика је била погрешна. Чак су то признали и повериоци, председник ЕК Жан Клод Јункер је то изричито нагласио више пута, а недавно и ММФ. Једино Меркелова оклева јер се боји политичке цене коју ће платити у Немачкој.
Наиме, Меркелова је управо на основу погрешне процене да Грчка може да врати дугове уз строге мере штедње обећала својим бирачима да неће морати да плате ни евро за нове кредите у које је Грчка гурана почев од 2010. јер ће наводно Грци моћи сами да их врате.
Десило се оно на шта су сви независни економисти као Штиглиц и Кругман упозоравали – мере штедње довеле су до “парадокса штедње” што значи – до осиромашења маса и пада потрошње, смањења економског раста и раста главнице дуга за 90 милијарди евра од 2010. године.
Уколико би Меркелова као свој примарни циљ поставила свој политички опстанак и наставила са демагошком паролом “ниједан евро Грцима”, то би значило да би Ципрас био поново пред ултиматумом: да поново каже “не” и доведе Грчку у изолацију и исклизне из еврозоне због ускраћивања готовог новца, или да изда свој мандат потврђен на референдуму и прихвати да се не преговара о суштини, о процени грчке платежне способности у односу на цео дуг.
Н. Јокић – Вести
