Меркелова се у Београду срела и са комплетном западном агентуром оличеном у НВО

После сусрета са Ангелом Меркел сви смо срећни – и влада и цивилно друштво. Не знам како је то могуће – кроз смех препричава своје утиске Милан Антонијевић, директор Јукома, после јучерашњег јутарњег састанка представника неколико невладиних организација са немачком канцеларком. Био је то радни доручак, само изгледа више радни него доручак. Антонијевић каже да је то био опуштен разговор уз храну коју нико није пробао. Сви су се концентрисали на причу о владавини права, реформи институција у Србији, наставку Бриселског дијалога, отварању преговарачких поглавља и Вучићевом путу у Сребреницу, која је трајала око сат времена.

И разишли су се задовољни. Посебно Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, чији је „селфи” са Ангелом зачас преплавио друштвене мреже.

„Пред крај састанка имали смо колективно фотографисање. Рекла сам јој да не могу да се вратим кући без ’селфија’ са Меркеловом, који ћерка очекује, на шта је она рекла: ’Зашто да не?’ Питала сам је да ли могу да ставим ’селфи’ на свој твитер налог и она се и с тим сложила. То не бих урадила без њене сагласности”, каже Јелена Милић, која је импресионирана немачком канцеларком, изгледа ништа мање од српског премијера Александра Вучића, који је приликом дочека Меркелове рекао да му је то један од најважнијих дана у досадашњој политичкој каријери.

Милићева каже: „Жена је импресивна, улива поверење, оперативна је и на састанак је дошла у минут како је било договорено. Састанак је био врло користан и није био само протоколаран.”

Колико је све другачије него у августу пре четири године, када је Ангела Меркел први пут била у Београду и када је прецизним захтевима шта Србија мора да учини у вези са Косовом разочарала српску јавност и владајућу политичку елиту, означивши при том почетак политичког пада Бориса Тадића и Демократске странке. Ово сада је била, по општој оцени, посета Влади Србије с циљем да се њеном председнику и економској, спољној и регионалној политици коју она спроводи да подршка.

Антонијевић сматра да је она дала прилично јак ветар у једра европских интеграција Србије, али је и поручила да мора много више да се ради на томе да се што јасније прикажу позитивни ефекти интеграција, да то грађанима буде јасније.

На састанку са представницима цивилног друштва није ништа говорила о истрази поводом паљења немачке амбасаде или мађарском зиду („Ставови су већ познати, она има нашу подршку за оштар став према Мађарској јер је стварно непримерено то што раде”, каже Антонијевић), али је, поред главних тема састанка, било речи и о потреби изградње дијалога унутар српског друштва.

„Ја сам то питање поменуо. Реч је о потреби да дијалог постоји не само на нивоу цивилног друштва и независних институција него и на политичком нивоу, а ту је у овом тренутку замро. Ми практично немамо опозицију, толико је слаба”, истиче Антонијевић за наш лист, а на питање да ли је то она знала, одговара: „Не знам, нисам баш сигуран. Али, њу то питање занима. Пре око годину дана је у Мађарској упутила јасну поруку да влада Виктора Орбана мора престати са константним урушавањем опозиције, да је то нешто што је видљиво и да то Немачка неће толерисати. Овде није таква ситуација, ово је више једно рано упозоравање на то да се мора изграђивати конструктиван дијалог са другим политичким странкама, јер ако је опозиција преслаба, политички систем није добар.”

Већина сусрета НВО са високим страним званичницима изгледа управо тако – они пажљиво слушају и питају, мало шта отворено коментаришу. А Меркелова је, по сведочењу директора Јукома, концентрисана, добро припремљена, добро барата свим темама и има изузетан тим са којим се повремено консултовала у вези с неким питањима.

„Ми смо говорили о приоритетима које сматрамо најбитнијим, али по њеним потпитањима се видело да нам се интереси поклапају. Разговори с њом садрже неколико порука и много више питања. На основу тога можете закључити шта њу занима, шта занима немачку политику и шта су у овом тренутку немачки интереси”, наводи Антонијевић, па додаје да је била заинтересована за владавину права, стање институција, привреду и пољопривреду, али их је питала и за њихов став према Вучићевој посети Сребреници. Већина се сложила да је то добро, али и да је битно какве ће он поруке тамо упутити и какав ће бити тон у медијима када је о тој посети реч.

Маја Стојановић, извршна директорка Грађанских иницијатива, истакла је да регионална политика владе може да се унапреди, али да иде у добром смеру.

„Посета премијера Сребреници је добар корак, али је неопходно и осигурати акцију ’Седам хиљада’, која се одржава у Београду, као и подржати глобалне процесе осуде геноцида”, навела је она.

Јелена Милић је издвојила мишљење. Рекла је да Вучић не треба да иде у Сребреницу јер је то, како каже, 20-годишњица геноцида, како стоји и на позивници. Само ако је спреман да прихвати оно што ту пише, он треба да иде, додала је она. Канцеларка није ништа коментарисала, али је то примила к знању, истиче директорка ЦЕАС, која је говорила и о проблему руског утицаја у Србији и потреби реформе система безбедности.

Отворила се и тема британске резолуције о Сребреници, коју су Руси блокирали у СБ УН. Констатовано је, каже Антонијевић, да је она у Србији потпуно погрешно представљена у медијима (као нешто што би осудило Србију и што би Србе представило као геноцидан народ) и да је штета што је злоупотребљена за неке политичке игре које су много више глобалне, а онда и унутрашње политичке. Закључили су и да резолуција једноставно није била добро припремљена, да је Британци нису добро припремили. 

Јанковић замолио Меркелову за подршку у отварању поглавља

Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је јуче да је немачку канцеларку Ангелу Меркел замолио за подршку у отварању приступних поглавља која се тичу поштовања људских права и слобода, владавине права, правне сигурности и приступа грађана правди. Танјуг